SVET SADA DRHTI! HITNA SEDNICA NATO: Piloti dobijaju pravo da pucaju bez pitanja!

Prema pisanju Financial Timesa, zemlje članice NATO razmatraju oštriji i direktniji odgovor na sve učestalije provokacije ruskih vazduhoplovnih snaga i dronova. U nekim verzijama planova o kojima se razgovara, pilotima bi mogla da bude data šira ovlašćenja - uključujući i mogućnost otvaranja vatre na avione koji pređu u vazdušni prostor Alijanse.

Koncept ojačane odbrane uključuje i druge opcije: raspoređivanje navođenih borbenih i naoružanih izviđačkih dronova duž granica sa Rusijom, kao i smanjenje pragova odlučivanja za pilote koji patroliraju istočnim krilom NATO-a, kako bi mogli da reaguju brzo i da, po potrebi, obaraju avione koji predstavljaju pretnju.

Prema izvorima iz četiri zvaničnika NATO upoznata sa internim razgovorima, cilj ovih inicijativa je da se Moskvi poveća cena koju plaća za taktiku „hibridnog ratovanja“ i da se jasno uspostave kontramere nakon niza kršenja vazdušnog prostora - bilo od strane ruskih dronova ili borbenih aviona.

Zemlje koje direktno graniče sa Rusijom, uz podršku Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenule su prve diskusije, koje su potom proširene unutar 32-člane Alijanse. Među konkretnih predlozima su i: naoružavanje izviđačkih dronova koji trenutno prikupljaju podatke o ruskim aktivnostima; organizovanje vojnih vežbi duž granice u manje nadgledanim oblastima; i izmene pravila angažovanja kako bi se skratio birokratski lanac odlučivanja u momentima neposredne pretnje.

Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca javno rekao da bi NATO trebalo da otvori vatru na ruske avione koji krše saveznički vazdušni prostor, izjavivši time stav koji je podstakao dodatne diskusije u Alijansi.

Niz incidenata u poslednje vreme pojačao je tenzije: zabeležen je prvi direktan sukob aviona NATO i ruskih dronova otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022. godine; ruski dronovi su ušli u rumunski vazdušni prostor; borbeni avioni MiG su uleteli u estonski vazdušni prostor; a neidentifikovani dronovi izazivali su poremećaje na aerodromima u Belgiji, Danskoj i Nemačkoj. Neki zvaničnici smatraju da su svi ti incidenti deo iste vrste hibridne kampanje koja uključuje i sajber napade i pokušaje sabotaže.

Metju Vitaker, ambasador SAD pri NATO, izjavio je prošle nedelje da svakodnevno radi sa saveznicima kako bi obezbedio „bolje opcije u asimetričnom i hibridnom ratovanju“. On je naglasio potrebu za dovoljnim „stepenima eskalacije“ kako bi Alijansa mogla da odgovori proporcionalno i efikasno.

U fokusu razgovora nalaze se i pravila angažovanja. Neke zemlje zahtevaju vizuelno potvrđivanje pretnje pre nego što pilot odgovori, dok druge državе dozvoljavaju reagovanje na osnovu radarskih podataka i procene kursa i brzine prijetećeg objekta. Zbog razlika u pristupima, zvaničnici rade na pronalaženju kompromisa koji bi pojednostavio pravila za istočno krilo, ali bez otvaranja puta za slučajni sukob.

Diskusije su i dalje u ranoj fazi i, kako su upozorili zvaničnici, nema vremenskog roka niti garancije da će se promena ikada formalno usvojiti — mnoge odluke mogu ostati nerazotkrivene ili se sprovesti selektivno. NATO je prošlog meseca održao hitne sednice zbog incidenata u Poljskoj i Estoniji i aktivirao operaciju „Istočna straža“ da ojača protivvazdušnu odbranu u državama prve linije.

Paralelno sa tim, Evropska unija priprema i svoje sopstvene mere. U Briselu se razmatra ograničenje kretanja ruskih diplomata u Evropi, jer obaveštajne službe sumnjaju da neki diplomati vode mreže agenata i pokušavaju da sprovode sabotaže u državama u kojima nisu akreditovani. EU takođe razmatra ulaganja u sisteme odbrane protiv dronova i jačanje koordinacije u oblasti „digitalne odbrane i sajber-opreme“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je reč o „namernoj i ciljanom kampanji sive zone protiv Evrope“ i pozvala članice da odgovore jedinstveno: „Rusija želi da poseje podele. Moramo da odgovorimo jedinstvom. Ne smemo samo reagovati, moramo odvratiti. Ako oklevamo, siva zona će se proširiti.“

Dok se unutar Alijanse vode žestoke debate između onih koji traže odlučnije protivmere i onih koji pozivaju na oprez kako bi se izbegao direktan sukob sa nuklearnom silom, jasno je jedno: NATO i EU intenzivno rade na novim opcijama odbrane i odvraćanja pred sve složenijim i sve učestalijim provokacijama.

(The Financial Times/Index)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI