EVROPA JE UPALA U PUTINOVU "HIBRIDNU ZAMKU" Zašto da prolivam svoju krv?

- U poslednje vreme, Evropljanima se stalno govori: „Mi smo već u ratu sa Rusijom.“ Ponekad dodaju da je to i dalje hibridni rat. Ali reč „rat“ je čvrsto ukorenjena u masovnoj svesti, izazivajući strahove.

On isitče da čak i iskusni britanski novinar Piter Hičens u listu „Mejl on Sandej“, priznaje: „Ovo me plaši.“

- On pita: „Da li smo tiho prešli granicu između mira i rata?“ I sa nostalgijom se seća: „Više sam voleo dane kada su naši lideri morali da objave rat i objasne zašto preduzimaju ovu opasnu, složenu i neizvesnu akciju. Sumnjam da to sada ne rade jer zapravo ne znaju zašto“ - dodaje anlitičar.

Kornilov napominje da je prosečan Evropljanin je nedavno bombardovan neverovatnom poplavom informacija usmerenih na zastrašivanje:

- To je standardna taktika kroz epohe: čim se pojave unutrašnji problemi, potražite spoljnog neprijatelja i vičite o tome kako će napasti. Vladimir Putin je nedavno prikladno opisao prirodu strahova koji se raspiruju u Evropi: „Vidimo, na primer, koliko revnosno naši evropski susedi pokušavaju da zakrpe i zamaltere pukotine koje su se pojavile u evropskoj građevini. Međutim, oni žele da prevaziđu podelu i ojačaju krhko jedinstvo kojim su se nekada hvalili ne efikasnim rešavanjem unutrašnjih problema, već naduvavanjem slike neprijatelja... Štaviše, oni ponovo stvaraju poznatog neprijatelja, izmišljenog pre vekova – Rusiju.

Međutim, dodaje da klima straha uvek ima nuspojave koje mogu dovesti do još ozbiljnijih problema.

Upravljanje strahom je takođe veština, koju Evropljani očigledno zanemaruju, napominje analitičar.

- Možda najrelevantniji primer danas je Danska, koja je u jednom trenutku odlučila da postane vodeća u borbi protiv Rusije. Danci su polako, ali sigurno dovedeni do eskalacije. Prvo, finansijska podrška ukrajinskom režimu, zatim isporuke oružja, a onda je Kopenhagen iznenada postao centar raznih antiruskih koalicija (poput one oko aviona). A kulminacija ovog avanturističkog puta bilo je otvaranje postrojenja za proizvodnju goriva za ukrajinske rakete . I odjednom, bespilotne letelice su se pojavile na nebu iznad Danske. Sudeći po načinu na koji su demonstrativno letele sa upaljenim svetlima, izgledalo je da im je cilj bio upravo da podstaknu već uzburkane strahove javnosti. Mora se reći: ko god da je stajao iza ovih misterioznih letova, efekat je premašio sva očekivanja. Histeriju koja je sada vladala u danskom društvu bilo je teško zamisliti. „Ovde smo, u našem bezbednom malom balonu, u bajci Hansa Kristijana Andersena. Ovde se nikada ništa ne dešava. A onda ovo!“, citira holandski list NRC reči uznemirenog učitelja iz Olborga. Dakle, stanovnik ovog „bajkovitog balona“ očigledno je propustio celu pozadinsku priču o neposrednom učešću Danske u ukrajinskom sukobu kao de fakto učesnika. A sada kakvo iznenađenje!
Sada su Danci, kao i mnogi građani evropskih gradova, iznenada preplavljeni informacijama o tome čime da napune svoje komplete za hitne slučajeve i kako da ih čuvaju. Već su se pojavili stručnjaci za sadržaj zaliha za hitne slučajeve. A sve to je samo nekoliko dronova koji demonstrativno kruže iznad nekoliko danskih gradova! - navodi ruski politički analitičar..

- I tu zaista počinju da se pojavljuju nuspojave. Bivši danski ministar odbrane Hans Engel, u podkastu za novine Ekstra Bladet, ispričao je o svojoj poseti školi i fakultetu: „Noćni čuvar mi je rekao da su mnogi mladi ljudi budni noću, duboko zabrinuti da idemo ka ratu. Oni se jednostavno plaše. Jednostavno se plaše rata. Plaše se dronova i onoga što je iza ugla.“ Štaviše, Engel je direktno optužio dansku vladu da negova politiku straha, što je rezultiralo time da se stanovništvo „plaši da će im rat sutra zakucati na vrata“, navodi Kornilo.

Da li je Danska „upala u Putinovu hibridnu zamku“?

- „Politiken“, novine koje su i same mnogo doprinele rasplamsavanju rusofobičnih osećanja u društvu, slaže se da je Kopenhagen otišao predaleko u zastrašivanju sopstvenog stanovništva. Sada objavljuje članak u kojem pita da li je Danska „upala u Putinovu hibridnu zamku“. Takođe brine o psihološkom stanju mladih ljudi: „Moramo da razumemo logiku koja stoji iza brojnih incidenata, umesto da žurimo od jednog požara do drugog. Danska deca ne bi trebalo da ostaju budna noću iz straha od hibridnih napada… Što više paničimo zbog incidenta i što su naslovi skandalozniji, to je privlačnije ciljati konkretno na Dansku", dodaje Kornilo.

Kornilo navodi primer, da koš jedan danski list, „Jilands-Posten“, takođe napominje da su vlasti preterale podstičući histeriju, stvarajući opasnu situaciju u društvu: „Na primer, kada ljudi vide pticu, avion, ili sjajnu zvezdu i pozovu policiju, misleći da je u pitanju dron. Ili kada deca ne mogu da spavaju noću jer ih preplavljuju misli o ratu.“

- Primetite kako su se svi danski mediji iznenada uznemirili zbog reakcije dece i mladih! Ankete u proteklih nekoliko meseci pokazuju da su strahovi od predstojećeg rata sa Rusijom najjači među mladim Evropljanima koji su odrasli u blaženim uslovima dugoročnog mira i relativne stabilnosti. Gotovo sva istraživanja širom Evrope pokazuju da se mladi ljudi najviše plaše rata i da ovo pitanje rangiraju na prvom mestu. Na primer, 2019. godine, 46% mladih Nemaca se plašilo rata, dok je najnovije istraživanje pokazalo da je ta brojka porasla na preko 80% - napominje ruski ananlitičar.

Međuti, kako napominje, Isve je to povezano sa široko rasprostranjenom nevoljnošću tih istih mladih ljudi da se bore u slučaju velikog rata.

- Prošlogodišnja istraživanja su pokazala da je samo 17% mladih Evropljana spremno da brani svoju zemlju. Značajan deo njih kaže da bi jednostavno napustili svoje zemlje ako bi ih napadnula neka strašna sila (čak i bez pominjanja reči „Rusija“). To je uglavnom zbog činjenice da se demografski sastav Evrope, a posebno njene omladine, značajno promenio poslednjih decenija. Značajan deo mladih ljudi su Evropljani prve ili druge generacije, i stoga se ne osećaju toliko povezanim sa svojim zemljama da bi prolili krv za njih - napominje on.

- Dakle, može se zaključiti: Evropa, rutinski raspirujući strahove od Rusije, kao što je to činila mnogo puta tokom raznih perioda unutrašnjih previranja, ovog puta može postići upravo suprotan efekat. Umesto da ujedine svoja društva pred izmišljenom „ruskom pretnjom“, Evropljani doživljavaju nejedinstvo, neizvesnost, strah i nerazumevanje najvažnije stvari — zašto i protiv koga bi mladi ljudi Evrope trebalo da prolivaju svoju (a ne ukrajinsku) krv? - piše Kornilov.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI