NEMCI U SVAĐI ZBOG OVOGA! Doborovoljni vojni rok, ili obavezno služenje?

Unutar nemačke vladajuće koalicije ponovo je izbila podela zbog načina služenja vojnog roka. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) vrše pritisak na koalicionog partnera, Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), da ponovo uvede obaveznu vojnu službu, ukinutu 2011. godine.

Lider CDU i nemački kancelar Fridrih Merc, kao i predsednik CSU i bavarski premijer Markus Zeder, sumnjaju da će dobrovoljna vojna služba biti dovoljna da obezbedi potrebne trupe za Bundesver.

„Podržavam ono što trenutno imamo dogovoreno – dobrovoljnu vojnu službu – ali sumnjam da će se na tome završiti“, rekao je Merc za javni servis ARD.

Zeder je u razgovoru za list Bild am Sonntag zatražio hitan povratak obaveznom služenju vojnog roka.
„Ne postoji način da se to izbegne. Polovična rešenja više nisu dovoljna“, poručio je on, dodajući da vlasti nisu jasno definisale koliko će vojnika biti potrebno ni u kom vremenskom roku.

Sličan stav izneo je i komesar Bundestaga za oružane snage Hening Ote iz CDU, koji je za Rajniše post izjavio da „postoje ozbiljne sumnje u to da li dobrovoljna služba može da funkcioniše u praksi i da odgovori trenutnim bezbednosnim izazovima“.

Socijaldemokrate, međutim, odbacuju te zahteve. Generalni sekretar SPD-a Tim Klisendorf izjavio je za časopis Štern da je stav vlade jasan:

„Dogovorili smo se o dobrovoljnoj službi. Tačka.“

On je kritikovao CDU i CSU, rekavši da „stalno otvaranje ove teme podriva poverenje u politiku i unosi nemir među mlade ljude“.

Prvo čitanje nacrta Zakona o vojnoj službi u Bundestagu, koje je bilo planirano za 9. oktobar, pomereno je za sedam dana. Ministar odbrane Boris Pistorijus iz SPD-a, čije je ministarstvo predlagač zakona, optužio je demohrišćane za „nemar“ jer, kako tvrdi, odlaganje može usporiti uvođenje nove vojne službe i proces registracije regruta.

Glavni inspektor Bundesvera Karsten Brojer upozorio je da Nemačka mora brzo da reaguje:
„Potrebno nam je brzo povećanje brojnosti vojske kako bismo ojačali odbrambene sposobnosti i odvraćanje“, rekao je Brojer za ARD.

Bundesveru je, prema njegovim rečima, potrebno oko 80.000 dodatnih vojnika, dok NATO procenjuje da bi Nemačka, u slučaju oružanog sukoba, morala da raspolaže sa najmanje 260.000 pripadnika vojske.

(Index.hr)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI