EU NA IVICI RATA! Sve će se odlučiti za SAMO 2 DANA u Kopenhagenu!

Evropski diplomatski krugovi danima su na ivici nervnog sloma, dok odbrojavaju sate do samita u Kopenhagenu, zakazanog za 1. oktobar. Ovoga puta ne radi se o klasičnom okupljanju gde se diskutuje o trgovini ili regulativi – glavna tema biće vojna moć Evropske unije. Kako piše Politico, atmosfera podseća na mračne dane pre Prvog svetskog rata, kada je jedan incident mogao da zapali ceo kontinent. Sve češće se iza zatvorenih vrata pominje „scenarijo Franca Ferdinanda“.

Samitu je prethodio niz provokativnih događaja. Danski aerodrom, na koji sleću delegacije, imao je ozbiljne tehničke probleme zbog prisustva misterioznih dronova. U Kopenhagenu se odmah govorilo o „hibridnoj akciji“, iako nikakvi dokazi nisu ponuđeni. Pre samo nekoliko dana ruski avioni navodno su povredili NATO vazdušni prostor, što je izazvalo oštre reakcije u Vašingtonu i ključnim evropskim prestonicama, sa apelom da se odgovori „odmah i odlučno“.

U celu priču umešao se i američki predsednik Donald Tramp, poručivši: „Sklonite ih s neba, a da li ću vas pokriti – još ne znam“. Njegove reči izazvale su šok u Briselu i dale signal predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da ovaj samit mora izaći iz dosadašnjih okvira.

Na stolu će se naći planovi za „zid dronova“ – sistem za detekciju i neutralizaciju bespilotnih letelica, kao i mehanizmi za brzi odgovor na povredu evropskog neba. Jedan visoki zvaničnik EU izjavio je: „Podizanje aviona jeste posao NATO-a, ali EU mora biti spremna da reaguje samostalno kada to postane neophodno“.

Dok su tehničke inicijative deo dnevnog reda, politička dimenzija je daleko složenija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorava da „Kremlj ne planira stati na jednom frontu“, dok su članice EU duboko podeljene oko finansiranja. Govori se o cifri od čak 140 milijardi evra, kroz tzv. „kredit na reparacije“ koristeći zamrznutu rusku imovinu. Mađarski premijer Viktor Orban otvoreno blokira ovu ideju, ali u Briselu već razmatraju pravne mehanizme da Budimpeštu isključe iz procesa odlučivanja.

Situaciju dodatno komplikuje i budžetski deficit Ukrajine od 23 milijarde dolara u narednoj godini, što stavlja ogroman pritisak na evropske prestonice. Španija upozorava da je njen budžet već prenapregnut, dok Nemačka, Švedska i Holandija strahuju od novih zaduženja. Čak i zemlje koje održavaju korektne odnose sa Moskvom, poput Slovačke i Mađarske, povremeno priznaju da ulaganje u vojnu obuku i tehnologiju može doneti ekonomske koristi.

Ipak, pitanje novca samo je deo slagalice. U pozadini se vodi rasprava o samom identitetu Evropske unije: može li EU da postane globalna sila i da li je politički spremna da ide do kraja? Rafael Loss iz Evropskog saveta za međunarodne odnose ocenjuje da je „glavna dilema kako spojiti odvraćanje i izbegavanje otvorenog sukoba“.

Jedan diplomatski izvor u Briselu priznaje: „Teško je. Ne želimo da uplašimo građane, ali lideri moraju razumeti ozbiljnost trenutka“. Ta kontradikcija oseća se u svim prestonicama – od Berlina do Madrida. Sa jedne strane stoji potreba za hitnim odlukama, a sa druge opasnost da dramatizacija izazove kontraefekat.

Vreme, međutim, ne ide u prilog Uniji. Već krajem oktobra zakazan je novi samit, do kog će evropski lideri pokušati da usaglase formulu koja kombinuje odlučnost i izbegavanje direktne konfrontacije. Na stolu je scenario u kojem su ulozi ogromni, a margina greške minimalna.

Da li će Kopenhagen postati mesto na kojem će Evropa dobiti novu strategiju ili još jedno parče praznih obećanja – ostaje da se vidi. Jasno je samo jedno: stari model je iscrpljen, nova faza tek počinje, ali bez garancije da će doneti stabilnost. Upravo to je možda i najveća opasnost.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI