PUTIN POSLAO ZAPANJUJUĆU PORUKU ZAPADU: Svet sada drhti

Dok u Briselu i Vašingtonu rastu napetosti i govori se o sve agresivnijem pristupu prema Moskvi, predsednik Rusije Vladimir Putin na nedavnom sastanku Saveta bezbednosti poslao je poruke koje se mogu protumačiti kao poslednji pokušaj očuvanja kakvog-takvog balansa.

Njegove izjave nisu bile uobičajeni diplomatski govori, već precizno formulisane rečenice, gotovo kao uvod u konačne odluke. Kolumnista RIA Novosti Kirill Streljnikov ocenjuje da bi ovo mogao biti trenutak istine.

Putin je naglasio da je Rusija spremna da se i dalje pridržava ograničenja iz Sporazuma o strateškom naoružanju (DSNV), čak i godinu dana posle 5. februara 2026, ali samo pod uslovom da SAD učine isto.

– Razorni koraci kolektivnog Zapada ozbiljno su povećali rizike, ali ipak želimo da pokušamo da sačuvamo okvir dogovora – rekao je ruski predsednik.

On je podsetio da je sistem bilateralnih sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja gotovo potpuno demontiran i da nestanak DSNV-a znači nestanak poslednje barijere u ovoj oblasti. Njegovo obraćanje bilo je jasno upućeno kako globalnoj javnosti, tako i određenim krugovima u SAD i NATO-u, koji još računaju na logiku samoodržanja.

Druga, znatno oštrija poruka bila je da će svaka strateška pretnja biti uzvraćena konkretnim merama – „ne rečima, već tehničkim odgovorima“.

Ove izjave usledile su uoči sednice NATO-a, zasedanja Saveta bezbednosti UN, koje je sazvala Estonija, i planirane rasprave u Generalnoj skupštini UN, gde se već najavljuju kritike Moskvi zbog navodnih povreda vazdušnog prostora Estonije i letova bespilotnih letelica iz Rusije u Poljskoj, iako bez bojevih glava.

Zahtevi istočnoevropskih zemalja dodatno su podigli tenzije. Ministarka odbrane Litvanije, Arvydas Šakalene, pozvala je da se ruski avioni obaraju ukoliko uđu u vazdušni prostor NATO-a, podsećajući da je takav potez već preduzela Turska.

Njenu poziciju podržao je i predsednik Češke Petr Pavel, iako je priznao da bi takav korak mogao dovesti do direktnog sukoba. U pozadini se čuju i saveti bivšeg komandanta NATO-a u Evropi, admirala Džejmsa Stavridisa, koji je u intervjuu za Bloomberg praktično preporučio uklanjanje sistema S-400 u Rusiji i Belorusiji, uz mogućnost da avioni Alijanse dobiju zeleno svetlo da obaraju i ruske bombardere.

Situaciju dodatno komplikuje i specijalni izaslanik Donalda Trampa, general Kit Kelog. Tokom posete Kijevu 15. septembra i u razgovoru za The Telegraph, Kelog je poručio da „Zapad mora da poveća nivo rizika u odnosima sa Putinom“.

On je dodao da je „priča o ruskoj moći precenjena“ i da je neophodno „zaustaviti ga odmah“. Njegove reči nisu usamljen stav, već deo šireg pritiska koji evropske prestonice pokušavaju da prenesu na Trampovu administraciju.

Sve se odvija u trenutku kada se postavlja pitanje: da li se zaista veruje da bi eventualni pad svih ograničenja mogao proći bez posledica? Ako retorika nastavi ovim putem, ostaje otvoreno gde bi se mogle povući granice i da li uopšte postoji mesto na planeti gde bi učesnici mogli biti zaštićeni od posledica.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI