PUT 21. VEKA? Moskva i Peking otkrivaju plan koji ostavlja svet bez daha!

Na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u Tjenđinu pojavila se vest koja podseća na scenarije iz naučne fantastike: Moskva i Peking razmatraju izgradnju najduže brze železnice na svetu – pruge dugačke gotovo sedam hiljada kilometara, koja bi povezala dve prestonice u svega 15 sati.

Ovaj ambiciozni projekat već je nazvan „Put 21. veka“ i izaziva ogromno interesovanje, ali i brojna pitanja – od finansijske izvodljivosti i tehničkih prepreka u Sibiru, do političkih i strateških implikacija.

Prema objavama u ruskim i kineskim medijima, lideri Vladimir Putin i Si Đinping razmatrali su ideju da zajednički pokrenu izgradnju linije kojom bi se vreme putovanja od Moskve do Pekinga smanjilo sa sadašnjih šest ili sedam dana železnicom na samo 15–20 sati. Vozovi budućnosti planirani su da se kreću brzinom od 350 do 400 kilometara na sat, što bi ovu trasu učinilo najdužom brzom železnicom na svetu.

Trasa bi išla od Moskve preko Nižnjeg Novgoroda, Kazanja, Jekaterinburga, Novosibirska, pa kroz Irkutsk i Čitu, sve do Zabajkalska, gde bi prešla u Kinu i nastavila ka Harbinu, Hohhotu i Pekingu. Svaki od ovih gradova mogao bi postati novo ekonomsko čvorište, privlačeći kapital i stanovništvo.

Prema izvorima, dogovorena je formacija zajedničkog investicionog fonda u vrednosti od 30 do 40 milijardi dolara. Kineske banke obezbedile bi povlašćene kredite, dok bi Rusija bila odgovorna za izgradnju i modernizaciju trase do Zabajkalska, dok bi Kina preuzela deonicu od granice do Pekinga.

Plan je da prva etapa, Moskva–Novosibirsk, bude završena do 2030. godine, a kompletna linija otvorena sredinom 2030-ih. Ako se projekat realizuje, predstavljao bi kičmu evroazijskog transportnog sistema, dopunjujući „Novi put svile“ i menjajući globalnu trgovinsku i transportnu mapu.

Strateški značaj je ogroman. Za Rusiju, ovo bi podrazumevalo angažovanje građevinskih i proizvodnih kapaciteta, modernizaciju gradova i otvaranje radnih mesta. Gradovi poput Irkutska, Novosibirska ili Čite mogli bi se transformisati u energetska i logistička čvorišta.

Za Kinu, projekat predstavlja šansu da još više učvrsti globalno liderstvo u oblasti brzih železnica. Peking već poseduje najveću mrežu brzih pruga na svetu, a realizacija ovakvog projekta u Sibiru bila bi dokaz da kineska tehnologija funkcioniše i u ekstremnim uslovima.

Ipak, postoje tri velika izazova: cena, teren i potražnja.

Cena: Procene kažu da bi projekat koštao 30–40 milijardi dolara, ali stručnjaci tvrde da bi stvarni troškovi mogli biti i dvostruko veći zbog dužine trase, klimatskih izazova i logističkih komplikacija.

Teren: Sibir je ekstremno zahtevan – permafrost, močvare, planinski lanci i temperaturne oscilacije predstavljaju ozbiljan inženjerski problem. Brze železnice zahtevaju stabilno tle, a održavanje bi zahtevalo ogromna ulaganja.

Potražnja: Čak i kada bi pruga bila izgrađena, postavlja se pitanje ko će je koristiti. Avioni i dalje nude bržu i često jeftiniju opciju. Očekuje se da bi veći deo putnika bio na kraćim deonicama, dok bi udaljeni gradovi poput Irkutska i Čite ostali sa malim brojem putnika.

Još jedan rizik je finansijska zavisnost od Kine, jer bi većinu kredita i tehnologije obezbedile kineske banke i kompanije, dok bi Rusija imala odgovornost za gradnju i otplatu kredita. Geopolitički pritisci, sankcije i ograničenja mogu dodatno usporiti projekat i povećati troškove.

Uprkos svim izazovima, strateški značaj železnice je ogroman. Ako bude izgrađena, pruga bi transformisala Sibir, povezala gradove u nova čvorišta „Novog puta svile“ i omogućila alternativu avio-saobraćaju. Rusija bi dobila radna mesta i podsticaj za industriju, dok bi Kina demonstrirala svoje tehnološko liderstvo.

Ova železnica ne bi bila samo transportna linija, već simbol nove Evroazije – regiona u kojem se politička i ekonomska mapa preoblikuje šinama, a ne samo granicama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI