“BORIS FAJLOVI" EKSPLODIRALI: Tajni milioni, Saudijci, Maduro i luksuz pod karantinom!

Objavljeni su dokumenti koji otkrivaju kako je nekadašnji lider Ujedinjenog Kraljevstva koristio kancelariju finansiranu javnim novcem za upravljanje privatnim i komercijalnim interesima.

Takzvani “Boris dosijei” obuhvataju više od 1.800 fajlova – imejlove, ugovore, govore, fakture i pisma – i otkrivaju kako je Boris Džonson, po napuštanju Dauning strita u septembru 2022. godine, preko svoje javno subvencionisane firme organizovao niz unosnih poslovnih poduhvata. Prema pisanju “Gardijana”, podaci bude sećanja na skandal sa lobiranjem u “Grinsil kapitalu” u kojem je učestvovao i Džonsonov prethodnik Dejvid Kameron.

Ova otkrića ponovo otvaraju pitanje opravdanosti nadoknada koje britanski poreski obveznici izdvajaju za bivše premijere, a koje su namenjene održavanju njihovih javnih kancelarija.

Šta sve otkrivaju fajlovi?

Lobiranje kod Saudijaca: Džonson je kontaktirao visokog saudijskog zvaničnika koga je upoznao dok je bio premijer, tražeći da ponudu kompanije čiji je kopredsednik prosledi princu prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu.

Plaćanje iz hedž fonda: Iako je tvrdio da nije primio novac, dokumenta pokazuju da mu je nakon sastanka sa predsednikom Venecuele, Nikolásom Madurom, isplaćeno više od 200.000 funti.

Tajni sastanak sa milijarderom Tilom: Još dok je bio na funkciji, Džonson je imao sastanak sa Piterom Tilom, osnivačem kontroverzne američke firme “Palantir”, koja je kasnije dobila posao upravljanja podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).

Kršenje kovid pravila: U vreme strogih mera pandemije, organizovao je večeru za konzervativnog kolegu koji je finansirao luksuznu obnovu njegovog stana u Dauning stritu, i to odmah po uvođenju drugog nacionalnog karantina.

Dokumenta je preuzela američka neprofitna organizacija DDoS (Distributed Denial of Secrets), specijalizovana za arhiviranje procurenih i hakovanih podataka. U razgovoru za “Gardijan” naveli su da ne znaju odakle curenje potiče, ali da će njihovo objavljivanje otvoriti ozbiljna pitanja bezbednosti u kancelariji bivšeg premijera.

Period i obim materijala

Većina fajlova nastala je nakon što je Džonson napustio premijersku poziciju, pokrivajući period od septembra 2022. do jula 2024. godine, mada se među njima nalaze i neki dokumenti iz vremena kada je bio u Dauning stritu.

Ovi papiri jasno pokazuju kako je Džonson gradio karijeru u privatnom sektoru oslanjajući se na državnu šemu koja bivšim premijerima omogućava da traže javna sredstva za pokrivanje troškova povezanih sa njihovim “posebnim položajem u društvu”. Reč je o godišnjoj subvenciji poznatoj kao nadoknada za troškove javne dužnosti, koja se isplaćuje u šestocifrenim iznosima. Ipak, sredstva nisu namenjena komercijalnim poslovima.

Granice između javnog i privatnog

Dosijei pokreću dilemu da li je Džonson prešao granice kada je osnovao Kancelariju Borisa Džonsona, kompaniju sa ograničenom odgovornošću, mesec dana nakon napuštanja funkcije.

Izvor iz kabineta potvrdio je da je bivši premijer u okviru pomenute šeme tražio novac za isplatu plata zaposlenima. Zvanični podaci pokazuju da je od vlade zatražio 182.000 funti kroz Program podrške mladima, odmah po odlasku sa vlasti.

Dalja dokumenta pokazuju da je njegova kancelarija bila središnja tačka svih njegovih komercijalnih aktivnosti, uključujući ugovore sa “Dejli mejlom”, televizijom “GB njuz”, kao i organizaciju brojnih govora širom sveta.

Milionske zarade od govora

Iz dosijea se vidi da je između oktobra 2022. i maja 2024. zaradio oko 5,1 milion funti za samo 34 govora. Pojedinačni angažmani vredeli su i po nekoliko stotina hiljada funti, uz dodatne beneficije poput letova prvom klasom i boravka u luksuznim hotelima za njega i njegov tim.

Iako nije neuobičajeno da bivši premijeri zarađuju držeći govore, propisana su ograničenja poslovnih kontakata, posebno kada je reč o lobiranju stranih vlada ili firmi s kojima su sarađivali tokom mandata.

Zvanični nadzorni organ je Džonsona na ta pravila podsetio upravo na dan kada je napustio Dauning strit.

Pritisak na objašnjenja

Sada, nakon curenja podataka, pritisak na Džonsona raste – moraće da objasni kako se njegovi kontakti sa stranim zvaničnicima u okviru privatnih poslova uklapaju u zakonske i etičke norme koje regulišu ponašanje bivših premijera Velike Britanije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI