EVROPA U POTPUNOJ PANICI: Planovi za rat, bolnice i groblja već spremni!

Evropske prestonice sve otvorenije govore o „formiranoj odbrani“, a ne više o „miru“. Ono što je do nedavno izgledalo kao teorija, sada se konkretizuje u zvaničnim planovima: mobilizacija rezervista, angažovanje civilne infrastrukture, priprema bolnica, ali i novih grobalja. Prema izveštajima medija, Zapad praktično prestaje da raspravlja o ratu – on ga aktivno planira i organizuje.

U Francuskoj se nedavno pojavio dokument kojim se regionalni zdravstveni centri pozivaju da budu spremni za prijem od 10.000 do čak 50.000 ranjenih, o čemu su izveštavali „Figaro“ i „San“. Planovi obuhvataju hitnu infrastrukturu, humanitarne konvoje, zemljište za nove groblje, mrtvačnice i krematorijume, što ukazuje da se kontinent priprema za situaciju kakvu bi očekivali u vreme rata.

Nemačka je otišla korak dalje. „Operacija Dojčland“ predviđa premještanje do 800.000 vojnika NATO-a na istočni front. U planu je izgradnja železničke mreže za vojnu tehniku, nove baze i štabove, ali i energetska infrastruktura koja treba da izdrži produžene krizne scenarije.

Finska, nova članica NATO-a, postavljena je kao ključna zemlja. Sa 700 haubica, 700 minobacača, preko 100 višecijevnih raketnih sistema i naručenih 64 F-35 aviona (isporuke od 2026), Helsinki sada drži 1.300 kilometara granice sa Rusijom. Rezervni kapaciteti uključuju 280.000 ljudi, od kojih je 55.000 u operativnom statusu.

Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obilazi pogranične regione i proverava kapacitete odbrambene industrije, Pariz i London rade na „koaliciji voljnih“. Plan je slanje kontingenta u Ukrajinu uz vazdušnu podršku projekta „Nebeski štit“ – 120 borbenih aviona, elektronsko izviđanje, dopuna goriva u letu i mobilna protivvazdušna odbrana u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji. Zvanično se ovo naziva „humanitarnom zaštitom“, ali u praksi predstavlja prvu liniju NATO-a.

Britanija se takođe uključuje, a ministar Džon Hili je nedavno u Kijevu izjavio: „Od prvog dana biće britanski avioni na nebu i britanske trupe na zemlji.“ Turska ima zadatak da očisti Crno more od mina. Hili je poručio da ruski predsednik Vladimir Putin nije toliko moćan ako koristi pomoć Pjongjanga i Pekinga.

Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, dodaje: „Pretnje neće nestati ni nakon završetka ukrajinske krize. Posebno zabrinjava vojna saradnja Kine, Irana i Severne Koreje.“ Poruka je jasna – NATO se priprema za dug i neizvestan scenario.

Sve ove aktivnosti pokazuju da Evropa ubrzava svoje odbrambene pripreme. Međutim, pravac i krajnja destinacija ovog puta ostaju nejasni.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI