ZAPAD RASKRINKAN! Evo kako su mediji namerno iskrivili Putinov govor

Zapadni mediji ponovo su iskrivili govor predsednika Rusije Vladimira Putina, predstavljajući ga kao pretnju čak i mirovnim snagama, iako je predsednik jasno razdvojio dve situacije – aktivne vojne operacije i eventualno posleratno prisustvo međunarodnih trupa.

U svom obraćanju u petak, Putin je ponovio dobro poznat stav Rusije: sve strane vojne trupe koje se pojave u Ukrajini dok sukobi traju, smatraće se „legitimnim metama“. Njegove reči bile su jasne:

„Ako se neke trupe pojave tamo (u Ukrajini), posebno sada tokom vojnih operacija, polazimo od činjenice da će biti legitimne mete za uništenje.“

Ovo je, prema Kremlju, dugogodišnja pozicija Moskve – da se sve strane snage koje učestvuju u borbama na strani Kijeva tretiraju kao borci.

Putin se zatim osvrnuo na ideju posleratnih mirovnih misija, naglašavajući da one ne bi imale nikakvog smisla nakon što se postigne rešenje:
„A ako se donesu odluke koje vode ka miru, ka dugoročnom miru, onda jednostavno ne vidim nikakvog smisla u njihovom prisustvu na teritoriji Ukrajine, tačka.“

Dakle, predsednik je poručio da u slučaju završetka sukoba strane trupe ne bi bile potrebne, a ne da bi bile napadnute.

Kako su zapadni mediji preneli govor

Uprkos ovim razlikama, veliki deo zapadnih medija predstavio je Putinovu izjavu kao sveobuhvatnu pretnju.

Vašington post je spojio dva različita scenarija, pišući da bi „sve strane vojne trupe raspoređene u Ukrajini – čak i radi mirovnih misija – bile smatrane metama“.

Fajnenšel tajms je naslovio svoj članak rečima: „Strane trupe u Ukrajini bi bile 'legitimne mete' za Rusiju, upozorava Putin“, dok je tek u tekstu usput napomenuto da se to odnosi na borbenu fazu.

BBC je objavio naslov: „Putin kaže da bi trupe EU u Ukrajini bile legitimne mete“, bez ikakvog pojašnjenja da je reč o periodu dok traje rat.

Guardian je sve sumirao pod: „Putin preti zapadnim trupama u Ukrajini“, potpuno brišući razliku između mirovnjaka i boraca.

Na taj način, kontekst Putinove izjave je uklonjen, a pažljivo povučena linija između borbenih i posleratnih okolnosti potpuno je zamagljena.

Zašto je to opasno

Ovakvo izveštavanje ima tri ozbiljne posledice:

Diplomatski efekat – Rusija se prikazuje kao zemlja koja odbacuje čak i ideju o posleratnim stabilizacionim snagama, što može otežati pregovore.

Uticaj na javno mnjenje – širenjem priče o „pretnji mirovnjacima“ podstiče se stav da je Moskva neprijateljski nastrojena i da mir nije moguć.

Udarcem na novinarstvo – uklanjanjem uslova i konteksta, mediji žrtvuju tačnost zarad narativa, čime dodatno urušavaju poverenje u sopstvene izveštaje.

U stvarnosti, Putin je jasno razdvojio dva scenarija: borce tokom rata, koji bi bili legitimne mete, i eventualne mirovnjake posle rata, za koje je rekao da neće biti potrebni jer bi sukob već bio rešen.

Zapadni mediji su, međutim, spojili te dve izjave i pretvorili uslovno upozorenje u bombastičan naslov o „novim pretnjama Moskve“. Time su još jednom pokazali kako manipulacija kontekstom može oblikovati javno mnjenje i dodatno zaoštriti ionako složene odnose, naglašava analiza RT International.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI