PICA NA JADRANU 24 EVRA? Hrvati pod pritiskom zbog divljanja cena, ministar traži cenzuru!

Hrvatski ministar turizma Tonči Glavina nedavno je izneo neobičan apel medijima da tokom turističke sezone ne objavljuju informacije o visokim cenama na Jadranu, već da ovu temu ostave za zimske mesece. Ova preporuka usledila je u trenutku kada broj turista na hrvatskoj obali početkom jula nije veliki, a oni koji su ipak došli ne kriju iznenađenje zbog enormnih cena koje vladaju. Mnogi se pitaju kako lokalno stanovništvo uopšte uspeva da izdrži u uslovima ovakvog poskupljenja.

Hrvatski turizam, koji je oduvek bio poznat po trci između cena i kvaliteta usluga, ove godine doživljava ozbiljan pad popularnosti. Jadranska obala postala je skuplja destinacija čak i u poređenju sa Španijom, Grčkom, Maltom, pa čak i Italijom, a pritom kvalitet usluge i ponude značajno zaostaje za ovim konkurentima. Ova eksplozija cena očito je imala negativne posledice, jer su mnogi tradicionalni turisti, poput Nemaca, odlučili da ovog leta svoj odmor provedu u svojim domovima ili da potraže druge destinacije. Kako bi prikrili stvarno stanje, zvanične brojke u Hrvatskoj su često "uvećane", dok se u mnogim popularnim mestima, uključujući Dubrovnik, može primetiti znatno manji broj turista nego ranijih godina.

Primeri visokih cena mogu se naći širom Hrvatske – od severa do juga. Najpoznatiji svetski mediji izveštavaju o tome, a britanski portali čak navode da su određeni proizvodi u Zagrebu i do 50 odsto jeftiniji nego na Jadranu. Ekonomista Mladen Vedriš upozorava da rast cena neće stati sa završetkom turističke sezone, te da se može očekivati još poskupljenja. Najviše su pogođeni restorani, gde su cene ponekad i duplo više nego u sličnim evropskim destinacijama.

Za ilustraciju, čuvena pica u Napulju u najboljim restoranima košta između 9 i 14 evra, dok na hrvatskoj obali postoje slučajevi gde ista pica dostiže cenu od preko 24 evra. Na Instagram profilu "Word Traveler" osvanuo je i snimak čokoladice u Hrvatskoj koja košta čak osam evra, uz upozorenje na visoke cene. Spisak preskupih proizvoda je zaista dugačak – od kreme za sunčanje koja može koštati i preko 30 evra, pa do hrane na pijacama jadranskih gradova koja dostiže astronomske iznose. Turisti često komentarišu da su cene veće nego u luksuznim destinacijama poput Monaka i Ciriha, uz žaljenje da, iako godinama posećuju Jadran, ove godine verovatno neće ponovo doći.

Turizam u Hrvatskoj čini oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda, a vrhunac prihoda beleži se krajem jula i početkom avgusta, kada se u velikoj meri ostvaruje zarada za celu godinu. Međutim, cene su porasle znatno brže nego u ostatku Evropske unije, a razlozi su višestruki. Hotelski sektor se suočava s problemom nedostatka sezonskih radnika, cene transporta su porasle, a većina hrane potrebne za turizam uvozi se iz inostranstva. Hrvatski turizam i dalje je veoma tradicionalan, pa čak ni popularni gradovi poput Rovinja nemaju prodavnice sa ponudom kakvu imaju ostale evropske destinacije. Čak i u Dubrovniku i na Hvaru ponuda je uglavnom slaba, sa nekvalitetnim prodavnicama i uslugama, pa koncept turizma baziranog samo na "suncu i moru" više ne prolazi kao ranije.

Zbog svega navedenog, apel ministra Glavine da se "zaustavi Rojters" i druge medije koji izveštavaju o ovim cenama verovatno neće imati efekta, jer je tema skupoće na Jadranu već predmet brojnih evropskih novinskih članaka na koje Hrvatska nema uticaj. Jasno je da hrvatski turizam hitno treba ozbiljne reforme koje bi bile usmerene na podizanje kvaliteta i razumnije cene, što ove godine, nažalost, nije slučaj.

(Novosti)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI