"PUTIN ĆE NAS USKORO NAPASTI" NATO strahuje od Rusije - upotrebiće ZABRANJENO oružje!

Svaka NATO zemlja duž te linije odlučila je da odvraćanje ruske invazije zahteva odbrambenu meru koja je nekada bila nezamisliva: ukoliko bude potrebno, šume borova i breza duž njihovih granica biće prekrivene milionima protivpešadijskih mina - oružjem koje se donedavno smatralo toliko užasnim da je veći deo sveta pokušavao da ga zauvek zabrani.

Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska najavile su da će napustiti Otavsku konvenciju iz 1997. godine koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina. Očekuje se da će sve ove zemlje zvanično obavestiti Ujedinjene nacije o svom povlačenju iz konvencije, što će im omogućiti da proizvode, skladište i raspoređuju ovakvu vrstu municije do kraja godine. Zajedno, ovih pet zemalja štite 3.460 kilometara granice NATO sa Rusijom i njenom savezničkom državom Belorusijom.

Vojni stratezi već razmišljaju o tome u kojim delovima evropskih šuma i jezerskih predela treba postaviti ove smrtonosne naprave, pune eksploziva i gelera, u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin odluči da se suprotstavi alijansi, piše britanski "Telegraf".

Povratak minskih polja na velikim prostranstvima Evrope označava tihi kraj međunarodne kampanje za zabranu ovakvog oružja, koju je u svoje vreme snažno podržavala princeza Dajana, naročito tokom svoje posete Angoli u januaru 1997. godine.

- Dolazim sa srcem i želim da skrenem pažnju na ljude u nevolji - rekla je tada, hodajući uskim putem između aktivnih mina.

Toni Bler je prihvatio je ovu stvar s velikom strašću - već u četvrtoj nedelji mandata kao premijer iste te godine, zabranio je proizvodnju i izvoz mina. Britanija je vodila kampanju da ova zabrana postane globalna kroz Otavsku konvenciju, koju je na kraju potpisalo 164 zemlje. Bler je čak obezbedio da Britanija ratifikuje konvenciju na prvu godišnjicu smrti princeze Dajane. Ali međunarodni standardi su se promenili otkako je Putin pokrenuo napad na Ukrajinu 2022, i ispostavilo se da mine ipak mogu da budu korisne.

Dok se Evropa ponovo naoružava radi odvraćanja Putina, ono što je nekada bilo nezamislivo, sada je neizbežno.

Litvanija u najgorem položaju

Od svih zemalja koje će se sada naoružavati minama, položaj Litvanije je možda najosetljiviji. Kao najveća među baltičkim državama, Litvanija mora da brani dve granice u dužini od oko 720 kilometara - sa Belorusijom na istoku i sa ruskom eksklavom Kalinjingradom na zapadu.

Između njih se nalazi Suvalki prolaz, vitalni kopneni koridor koji je jedini pravac preko kojeg NATO može poslati pojačanje baltičkim državama. Ako Putin odluči da pošalje tenkove, najverovatnije će udariti preko ovog mirnog pejzaža okruženog netaknutim zelenim šumama.

Najranjivija oblast Litvanije verovatno je parče teritorije u obliku papagajevog kljuna koje se useca u Belorusiju, gde nijedno selo nije udaljeno više od nekoliko kilometara od neprijateljske granice sa tri strane. Gotovo nijedno mesto nije bliže granici od drvenih kuća u selu Šadžiunai, koje se nalazi na samom vrhu tog "kljuna".

(Blic)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI