Leteći za Alžir na početku svoje istorijske turneje po Africi u ponedeljak, papa Lav je imao izbor. Mogao je da ignoriše izuzetni noćni napad Donalda Trampa na društvenim mrežama, ili da mu se direktno suprotstavi.

Na kraju je izabrao drugu opciju, preduzevši veoma neobičan korak da direktno prozove Trampovu administraciju. Govoreći novinarima u papinskom avionu, papa je rekao da se „ne plaši Trampove administracije“ i da neće odustati od toga da „glasno“ govori o Božjoj poruci.

„Ne mislim da poruka Jevanđelja treba da se zloupotrebljava, kao što neki čine“, rekao je, dodajući: „previše nevinih života je izgubljeno… verujem da neko mora da ustane i kaže da postoji bolji put.“

Lavovi komentari definisali su ga kao najvidljiviju međunarodnu protivtežu Trampu i postavili temelje za presedan sukoba između prvog američkog pape i predsednika SAD koji ga je više puta javno napadao.

Ipak, pontif rođen u Čikagu, poznat po svom blagom i nenametljivom stilu, nije započeo ovaj sukob. Veći deo života proveo je u Redu svetog Avgustina, čiji pripadnici polažu zavete siromaštva, čednosti i poslušnosti, sa fokusom na jedinstvo i zajednicu. Njegovi prioriteti su upravo jedinstvo i izgradnja mostova.

Umesto da na funkciju stupi sa nizom izvršnih odluka ili spektakularnih inicijativa, papa je veći deo prve godine proveo slušajući i uvodeći postepene promene. Takođe je naglašavao važnost multilateralnih institucija poput Ujedinjenih nacija i poštovanja međunarodnog prava, u trenutku kada je američki predsednik sugerisao da ga te norme ne obavezuju.

Iako je povučeniji od svog prethodnika pape Franje, američka vojna operacija u Iranu probudila je Lavovu odlučnost i spremnost da govori otvoreno. Odlučio je da direktno imenuje Trampa – što pape retko rade. Iako nije imenovao druge članove administracije, njegova izjava da „Bog ne sluša molitve onih koji vode rat“ očigledno je aludirala na američkog ministra odbrane Pita Hegseta, koji je sukob na Bliskom istoku predstavljao u religijskim okvirima.

Pozivi papa na mir i protivljenje ratu nisu novost. Papa Jovan Pavle II snažno se protivio američkoj invaziji na Irak 2003. godine. Međutim, sa američkim papom stvari su drugačije. Lav XIV govori engleski kao maternji jezik, što se nije dogodilo od 12. veka, i njegove reči dopiru direktno do američke publike, Bele kuće i šire. U Vatikanu je poznat i po „poker licu“ – teško ga je pročitati, a njegov pažljiv i promišljen stil daje dodatnu težinu njegovim rečima.

Papina poruka mira

Tokom boravka u Africi, Lav je nastavio da govori, ističući da kontinent nosi poruku mira koju svet treba da čuje. Na mirovnom skupu u Bamendi u Kamerunu održao je govor sa globalnim posledicama.

„Svet razara šačica tirana, ali ga drži na okupu mnoštvo solidarne braće i sestara“, rekao je.

„Teško onima koji manipulišu religijom i samim imenom Boga radi svojih vojnih, ekonomskih ili političkih ciljeva, uvlačeći ono što je sveto u tamu i prljavštinu.“

Tenzije između pape i Trampa postoje još od ranije. Pre konklave na kojoj je izabran, predsednik je izazvao negodovanje kada je objavio AI sliku sebe kao pape. To je podsećalo na drugu AI sliku na kojoj se prikazao kao figura nalik Isusu, ubrzo nakon napada na papu. Zanimljivo je i da, iako je Katolička crkva prvi put u 2000 godina izabrala američkog papu, Tramp – prema dostupnim podacima – nije imao direktan kontakt sa njim.

Umesto toga, potpredsednik Džej Di Vens, koji je prešao u katoličanstvo 2019, prisustvovao je inauguraciji i uručio poziv papi da poseti SAD. Vatikan je saopštio da papa neće posetiti SAD 2026, već planira da 4. jul, 250. godišnjicu američke nezavisnosti, provede na italijanskom ostrvu Lampeduza, važnoj tački dolaska migranata. Teško je zamisliti da bi papa posetio domovinu dok je Tramp predsednik.

Vens se u utorak uključio u spor, rekavši da papa mora biti „oprezan“ kada govori o teologiji i da treba imati na umu teoriju „pravednog rata“ kada govori o ratu u Iranu.

Ova teorija, razvijana vekovima, često se koristi kao moralni okvir za procenu oružanih sukoba. Jedan od njenih glavnih tvoraca bio je sveti Avgustin, duhovni uzor reda kojem papa pripada. Dok je bio u Alžiru, papa je posetio mesto gde je Avgustin bio biskup krajem 4. i početkom 5. veka i naglasio da ljudi ne doživljavaju rat u Iranu kao pravedan.

Vatican News je u uvodniku nakon Vensovih izjava naveo da je u savremenom dobu „sve teže tvrditi da postoji ‘pravedan rat’, posebno u nuklearnoj eri“.

Direktor uredništva Andrea Tornijeli istakao je da Lav XIV, „suočen sa ludilom eskalacije sukoba i nesrazmernim trošenjem na naoružavanje“, nastavlja putem svojih prethodnika, pozivajući na mir, dijalog i pregovore uz realizam i proročku jasnoću.

„Carstva dolaze i odlaze“

Vensove kritike verovatno će ozbiljnije odjeknuti u Vatikanu. Kao katolički konvertit, već je koristio Avgustinova učenja da opravda oštru migracionu politiku Trampove administracije. Papa Lav je, s druge strane, kritikovao odnos prema migrantima u SAD.

„Od trenutka kada je Vens ušao u Crkvu, svrstao se uz grupu ekstremno desničarskih filozofa, teologa i komentatora koji tvrde da su autentični tumači Avgustinovog dela ‘Grad Božji’“, rekla je katolička autorka i akademik Don Eden Goldstajn za CNN.

Ona je dodala da papino „nesporno poznavanje Avgustinove misli predstavlja direktnu pretnju pokušajima potpredsednika i njegovih saveznika da se predstave kao autoriteti za društvena i politička učenja Crkve“.

Lav je postao papa samo nekoliko meseci nakon Trampovog ponovnog izbora. Ranije se smatralo da je američki papa nemoguć jer kardinali ne bi želeli da Crkvu povežu sa dominantnom svetskom silom. Međutim, Trampov povratak promenio je pogled kardinala na SAD, otvorivši vrata za prekid tradicije i izbor Roberta Prevosta, sa bogatim iskustvom u Latinskoj Americi.

Ta istorijska odluka podseća na konklavu iz 1978. kada je izabran Jovan Pavle II – prvi poljski papa i prvi neitalijanski pontif posle 400 godina – koji je imao ključnu ulogu u padu komunizma u istočnoj Evropi.

„Ovaj poslednji incident podseća me na Harolda Makmilana, koji je rekao da među tri institucije koje razuman čovek ne bi trebalo da napada spada i Vatikan“, rekao je Gerard O’Konel, vatikanski dopisnik časopisa America. „Verujem da Vatikan na ovo gleda kroz prizmu istorije, znajući da carstva dolaze i odlaze.“