"TREĆI SVETSKI RAT JE POČEO" Stigla reakcija iz Rusije
Komentar Aleksandra Dugina prenosimo vam u celosti:
Bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja i baze za obogaćivanje uranijuma Fordou od strane američkog vazduhoplovstva je početak Trećeg svetskog rata. Nuklearno oružje više nikoga ne zaustavlja, a udare na nuklearna postrojenja su u suštini sankcionisali i Izrael, koji nije dobio odlučan odgovor na međunarodnom nivou, a sada i SAD. Toliko je crvenih linija pređeno da je nejasno da li je ostalo još nekih koje nisu pređene.
Sve se ovo direktno tiče Rusije. Kijevski nacisti su već mnogo puta pokušali da napadnu nuklearna postrojenja na ruskoj teritoriji, a napadi na aerodrome strateške avijacije, koji izuzetno podsećaju na izraelsku taktiku u Iranu, ne ostavljaju nikakvu sumnju: ovo je sada sasvim prihvatljiv metod vođenja vojnih dejstava protiv bilo koga. Ako još nema direktnih nuklearnih udara, onda je to pitanje vremena. Pandorina atomska kutija je otvorena. Anton Čehovljeva metafora o pištolju na sceni je mnogo puta primenjena na nuklearno oružje: „Ako u prvom činu okačite pištolj na zid, onda u sledećem činu morate da ga pucate. U suprotnom, nemojte ga tamo kačiti.“ Pištolj je bio okačen na zid u prvom činu, koji je bio Hladni rat. Sada počinju da ga pucaju. I to je neizbežno. Svo oružje koje su ljudi izmislili pre ili kasnije je stavljeno u akciju. Sergej Karaganov je počeo da priča o ovome davno, ali svi su ga smatrali alarmistom ili nekim ko preteruje. On je jednostavno upozoravao na neizbežno.
Međutim, da bismo zamislili nuklearne ratove budućnosti, vredi razmisliti pod kojim ideološkim zastavama će se voditi? Za kakvu budućnost su osmišljeni, jer kada se započinje svetski rat, mora se imati barem najpribližnija predstavu o tome šta će se dalje desiti.
Pogledajmo situaciju očima globalista - onih koje je Tramp i njegove pristalice nedavno nazvao „dubokom državom“, ali čiji alati sami postaju pred našim očima. Ideologija globalizma i njihov pogled na budućnost sastoje se od dve faze.
Prvi korak je uspostavljanje totalne moći svetske vlade i ukidanje suverenih država - rudimenta Vestfalskog sistema. Da bi se to postiglo, potrebno je sprovesti potpuno mešanje svih naroda, ukinuti nacionalne granice i pretvoriti celo čovečanstvo u jedan lonac za topljenje. Pored toga, potrebno je dovesti princip individualizma do krajnjih granica i ukinuti pol, čineći ga stvarnošću izbora (kao što su liberali ranije religiju, klasu, naciju učinili stvarnošću izbora). Oni koji to ometaju i zalažu se za suverenitet i tradicionalne vrednosti moraju biti uništeni. Tako je kolektivni Zapad video budućnost pre Trampa, već se boreći protiv Rusije u Ukrajini, pripremajući se za rat sa Kinom i erodirajući islamski svet obojenim revolucijama, pa čak i direktnim invazijama. Istovremeno, globalisti su takođe potresali moć Hindutve u Indiji.
Već prvi korak je pretpostavljao upotrebu nuklearnog oružja, jer prepreke na putu svetske vlade moraju biti uništene po svaku cenu, a čovečanstvo u celini ovde nije šteta - već ga ima više nego dovoljno, ako ga posmatramo čisto kvantitativno.
O tome se radilo pre Trampove pobede, kada se kolektivni Zapad kretao po ovom planu. Tramp i njegov pokret MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) pobedili su na američkim izborima upravo zato što su se protivili takvom projektu za budućnost. To je uključivalo antimilitarizam, antiintervencionizam, odbijanje ilegalnih migracija i zabranu LGBT*. To jest, budućnost se radije videla u uslovima multipolarnog sveta (o čemu je direktno govorio američki državni sekretar Marko Rubio), a nuklearno uništenje čovečanstva je otkazano ili odloženo. Takođe je trebalo da ograniči sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku koje su pokrenuli globalisti.
Tramp nije dugo sledio svoj MAGA program. Jeste postigao neke stvari: nije zabranio LGBT, ali ga je barem značajno potisnuo unazad, i počeo je strogo da identifikuje i izbacuje ilegalne imigrante. Čak je zatvorio globalističko sedište za izvoz liberalizma i obojenih revolucija, USAID, i otpustio sve zaposlene. Čini se da se nuklearni holokaust odlaže, a sva pažnja se prebacuje na severnoamerički kontinent - na Kanadu, koja ostaje u rukama globalista, i na Grenland.
Ali baš kada je svet odahnuo, a sama američka biračka baza MAGA se radovala i nadala se alternativnoj budućnosti, bez ratova i nuklearne zime, Izrael je krenuo u rat protiv Irana, napao njegov nuklearni potencijal, a Tramp se pridružio ovom ratu i bombardovao Fordou, nuklearnu istraživačku stanicu u Iranu. I opet, oštar zaokret u odnosu na budućnost, a zapravo, početak trećeg svetskog rata. Na kraju krajeva, ako otvorite Pandorinu kutiju, ne možete je zatvoriti. Tramp ju je otvorio. A kakva je slika ove budućnosti, uzimajući u obzir Trampovu sopstvenu ideologiju, koja se u mnogo čemu ipak razlikuje (iako ne toliko koliko su se svi nadali) od liberalnog globalizma?
Ako prihvatimo kao hipotezu da je ista globalistička duboka država koju je Tramp pokušao da ukine bila jača nego što su svi mislili, onda je možda upravo ta država iskoristila Trampa i njegov nacionalistički orijentisan program. Samo ako su trampisti verovali da bi nacionalizam značio fokusiranje na unutrašnje probleme Sjedinjenih Država i iskorenjivanje globalista, onda je duboka država imala svoje ideje o ovom pitanju. Ali koje su one?
Najlogičnija pretpostavka je sledeća: planovi globalista za gladak i dobrovoljan prenos vlasti na svetsku vladu počeli su da zastaju, a zatim su dospeli do ćorsokaka. Uspon Rusije i Kine, kretanje ka civilizacijskom suverenitetu Indije, islamskog sveta, Afrike i Latinske Amerike, pojava i jačanje BRIKS-a direktno su suprotstavili multipolarnost globalnoj unipolarnosti. A rat kolektivnog liberalno-globalističkog Zapada protiv svetske većine, čak i nuklearni, mogao bi se završiti ne u korist Zapada.
Tada je doneta podmukla odluka da se ne opiru konzervativnom zaokretu, porastu nacionalizma i populizma i jačanju multipolarnosti, već da je iskoriste za svoje svrhe. Odlučeno je da se odloži uspostavljanje svetske vlade, a za sada da se usvoji privremeni projekat „sukoba civilizacija“. U tu svrhu je dozvoljen uspon na vlast nacionaliste Trampa u Sjedinjenim Državama. Znak je bio Belamijev pozdrav, koji su dva puta izveli Ilon Mask, a zatim Stiv Benon i drugi učesnici Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC), gde je bio prisutan i potpredsednik SAD Dž. D. Vens. Sada je nacionalizam postao lice Amerike. Čini se da je to direktna suprotnost internacionalizmu globalista. Ali ako uzmemo u obzir dugoročne planove za pokretanje nuklearnog rata, onda je upravo tako bilo moguće postići rezultate na najbrži način.
Još jedan ultranacionalistički režim, vlada Netanjahua u Izraelu, postao je još jedan primer podsticanja „sukoba civilizacija“. I ovde izraelski metod vođenja rata protiv Palestinaca, praksa masovnog genocida nad civilnim stanovništvom Gaze, ponovo podseća na one režime čije su žrtve sami Jevreji postali tokom Drugog svetskog rata. Netanjahu je izraelska verzija „Belamijevog pozdrava“. Udari na Liban, a sada i provokacija rata sa Iranom, savršeno se uklapaju u ovaj uzor. A iranski nuklearni potencijal, koji Izraelci udaraju, jeste aktiviranje prljave bombe, odnosno početak nuklearnog sukoba. Sada se pridružio i Tramp.
Ali to nije sve. Ukrajina u svom sadašnjem stanju je još jedan instrument globalista. I neonacizam tamo cveta u svom najotvorenijem obliku, a rehabilitacija nacističkih zločinaca, progon na jezičkoj i verskoj osnovi postali su svakodnevna praksa. I opet nuklearni faktor. Stalno granatiranje Zaporoške NE, pokušaji napada na Kursku NE i, konačno, napad na rusku nuklearnu trijadu. I sve to, naravno, ne samo uz odobrenje globalista, već pod njihovom direktnom kontrolom i po njihovim instrukcijama.
Ostaje samo da se u stvar uvuku Kina i Severna Koreja. I da se sačeka dok se Rusija, čije je strpljenje ponestalo, ne pridruži procesu nuklearne eskalacije.
Glavni zaključak: sasvim je moguće da su upravo globalisti odlučili da formalizuju nuklearni sukob, kome su i ranije vodili, na drugačiji način. Ne samo sukob između kolektivnog Zapada i multipolarnog čovečanstva (ovde možete izgubiti), već rat svih protiv svih, koristeći čak i svoje neprijatelje (kao što je Tramp) za svoje ciljeve. U ovom slučaju, svetska vlada neće biti uspostavljena sada, već posle nuklearnog rata, kada će značajan deo čovečanstva propasti, ostatak će moliti za bilo kakav mir po bilo kom osnovu, a roboti i veštačka inteligencija će zauzeti vodeće pozicije, budući da savremeni ratovi zavise gotovo isključivo od njih. Dakle, singularnost neće doći dobrovoljno, već kroz talas totalnog nasilja.
I tu se otkriva značenje „Belamijevog pozdrava“. Očigledno je da ni socijalizam ni liberalizam više nisu sposobni da bilo šta inspirišu. To su ideološki fantomski bolovi nepovratno prošlih vremena. Ove ideologije su nadživele svoju korisnost, pretvorile su se u kič i trulu ružnoću. Nekada su inspirisale entuzijazam, ali sada su potpuno dosadne. Energije su na strani populizma, a ponekad i nacionalizma, konzervativne revolucije.
Ranije su liberali gušili svaki nagoveštaj patriotizma i ismevali konzervativce na sve moguće načine. Sada su odlučili da promene taktiku. Prvo su vežbali na ukrajinskom neonacizmu. I to se, mora se priznati, ispostavilo kao veoma efikasno: zemlja koja se raspada na paramparčad, sa zbunjenim stanovništvom i bitkama oligarha, pod vlašću otvorenih ludaka pretvorila se u kohezivno, efikasno oružje, koje živi od mržnje i besa. U takvom stanju, društvo sa „Belamijevim pozdravima“ i bakljadama je sposobno da ubija sve oko sebe, pa čak i samo sebe. Otuda prljava bomba, besni otpor ruske vojske i neprestani teroristički napadi.
Videvši kako ovo funkcioniše, globalisti su najverovatnije odlučili da ne ubiju Trampa pre vremena. A sada ga koriste u iste svrhe — zapravo, već su pokrenuli Treći svetski rat. Za razliku od iscrpljenog komunizma i liberalizma, nacionalizam je u velikoj meri zadržao svoj energetski potencijal. I što svi glasnije ponavljaju „nikad više“, to je bliži ovaj „povratak varvara“ — od MAGA do radikalnog islama, od kijevskog režima do ultradesničarskog cionizma sa njegovom „Torom rata“ Jicaka Šapire, od indijske hindutve do „braon beretki“ latinoameričkog ustanka u Kaliforniji i Teksasu, od BLM-a i kritičke teorije rase do novog evromilitarizma Merca, Makrona i Starmera. Svi verovatno znaju ko je Džordž Meloni. Ovo je takođe „Belamijev pozdrav“. Mislim da nema potrebe da vas podsećam kako globalisti na Zapadu nazivaju našu zemlju. Pogodite sami.
Ispostavlja se da su globalisti odlučili da promene taktiku. Ne da se bore protiv uspona nacionalizma i multipolarnosti, već naprotiv, da im izađu u susret, ali samo pod uslovom rata svih protiv svih, poželjno nuklearnog ili eskalacije u nuklearni rat. A onda će se, prema njihovom planu, uspostaviti svetska vlada, dogodiće se singularnost i doći će ono što hrišćanska tradicija naziva „carstvom Antihrista“. I činjenica da se u Svetoj zemlji već rasplamsava nuklearni sukob, i da su ga započeli izraelski političari koji veruju da otvaraju put dolasku Mesije, a šiiti im odgovaraju nadom da će se uskoro pojaviti „skriveni Imam“, Mahdi, kome je suđeno da pobedi Dedžala, sve to ne može biti prosta slučajnost.
Šta bi Rusija trebalo da uradi u takvoj situaciji? Najgluplje je nastaviti sa igrama uloga Leopolda Mačka, držati se ostataka mirnog socijalističkog i naivnog starog liberalnog pogleda na svet, oslanjajući se na UN i prijateljstvo naroda. Takva nepažnja u uslovima već započetog, u suštini, trećeg svetskog rata bila bi ne samo pogrešna, već zločinačka. Vreme je da trezveno pogledamo istini u oči. Šta smo spremni da suprotstavimo „Belamijevom pozdravu“, kada oni koji se njime pozdravljaju ne razumeju ljudski jezik i humanitarne razmatranja? Ako ništa drugo, pitajte decu Gaze, koja su stavljena u mašinu za mlevenje mesa.
U jednom trenutku, suprotstavljali smo se nacističkoj Nemačkoj čvrstom totalitarnom ideologijom, zategnutom i prilično agresivnom, zahtevajući potpuno samožrtvovanje u ime klase i zemlje. Postepeno je ona izduvavala snagu. I nemoguće je vratiti se na to. Ali sada smo suočeni sa svetom u kome, kao i tada, sve ponovo odlučuje samo jedna stvar - faktor grube sile, odlučnost da se izvrši izuzetno nemoralan, pa čak i samoubilački čin, stalno rastuća brzina odluka i akcija, beskrajna i fenomenalno smela totalna laž, mirno predstavljanje žrtve kao dželata i obrnuto.
I ovde, u ovom svetu koji je podivelio, Rusija je, poput mačka Leopolda sa crtanom miroljubivom svešću, spremna da poštedi neprijatelja i da pregovara sa onima koji su nam sve ovo organizovali. Bez ideologije, samo sa najboljim namerama, prijateljstvom i suverenim zahtevom, ako je moguće, da nas ostave na miru. A odgovor je: ne. I nuklearno oružje neće nikoga spasiti niti zaštititi od bilo čega. Štaviše, očigledno su oni koji sve ovo planiraju već odlučili da će ovaj rat koji je započeo biti nuklearni.
Stoga, pre svega, potrebna nam je ideologija. Nova i živa, energetski zasićena, oštra, sveža, mobilišuća, eksplodirajuća rezerva unutrašnje ljudske energije. Ideologija svete i beskrajne Ruske Sile.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)