IZGORELA UKLETA KUĆA: Ljudi ostali šokirani prizorom, sablasne scene snimljene tokom požara (VIDEO)

Plantaža Notovej (Nottoway Plantation) u Vajt Kaslu, Luizijana, površine 4.924 kvadratna metra, sada je samo pepeo, a snimci eazornog požara proširili su se društvenim mrežama.  

Vila koju je 1859. godine podigao baron šećera Džona Hemptona Rendolfa (John Hampden Randolph) uz prisilni rad robova, bila je i istorijska znamenitost i stalni izvor kontroverzi. 

Vatrogasci veruju da je požar izbio zbog električnog kvara i da nije bilo sumnjivih okolnosti, ali emocije koje je izazvao bile su daleko od neutralnih.

- Notovej više ne postoji. Kuća je potpuno uništena“, rekao je kapetan Monti Migliaćo iz policijske stanice Ibervil za ABC News u petak.

Požar prijavljen u četvrtak

Pozivi primljeni su oko 14:10 u četvrtak, kada je prijavljen požar, naveo je Migliaćo. Policija Ibervila prva je stigla na lice mesta, a ubrzo su se pridružili i vatrogasci koji su satima gasili požar u vili u mestu Vajt Kasl.

- Ovo je bio najveći požar koji sam video u celoj svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri - rekao je Migliaćo.

Deset vatrogasnih jedinica iz okolnih oblasti udružilo je snage da obuzda požar i zaštiti okolne objekte, saopštili su zvaničnici.

Luizijanski vatrogasni inspektori istražuju uzrok požara, navode vlasti. Zvaničnici su potvrdili da nema povređenih. Nije poznato da li je neko bio u obilasku vile u trenutku izbijanja požara.

Predsednik parohije Ibervil, Kris Dejgl, istakao je istorijski značaj izgubljene vile u saopštenju objavljenom na Fejsbuku.

- Notovej nije bio samo najveća preostala antebelum vila na Jugu, već i simbol i raskoši i dubokih složenosti prošlosti našeg regiona - rekao je Dejgl.

Naveo je da je vila izgrađena 1859. godine i da je bila otvorena za posetioce od 1980-ih.

- Gubitak Notoveja nije samo gubitak za parohiju Ibervil, već i za celu saveznu državu Luizijanu - dodao je.

Mnoge plantaže ignorišu svoju prošlost

Neke plantaže čak namerno umanjuju ili potpuno prećutkuju svoju istoriju, ne pominjući robovlasništvo. Zbog toga je stav "dobro da je izgorela" preovladao nad izrazima žalosti za Notovej, koja na svom veb-sajtu ne pominje ni jednog porobljenog stanovnika.

Mnogi objekti na mestima gde su ljudi bili porobljeni danas služe za prikrivanje te prošlosti, rekla je Ešli Rodžers, izvršna direktorka muzeja plantaže Vitni koji se nalazi oko 65 kilometara zapadno od Nju Orleansa. Ona je naglasila da požar u Notoveju ne predstavlja gubitak za očuvanje istorije jer se na toj lokaciji ionako nije radilo na njenom verodostojnom predstavljanju.

- To je bio rizort - rekla je Rodžers. 

- Ne verujem da njegovo postojanje ili nepostojanje ima ikakve veze sa očuvanjem istorije ropstva. Ionako nisu ništa činili po tom pitanju.“

Džozef Mekgil, izvršni direktor organizacije Slave Dwelling Project koja se zalaže za priznanje istorije ropstva u SAD, rekao je da reakcije Afroameričke zajednice na požar u Notoveju predstavljaju godinama potisnute i složene emocije povezane sa plantažama. Ipak, kao neko ko se bavi očuvanjem, Mekgil je izrazio žaljenje što je vila izgorela, čak i ako nije služila edukativnoj svrsi.

- Želim da se zgrade sačuvaju kako bi mogle da pričaju priče svih ljudi koji su u njima živeli - rekao je Mekgil. 

- U tome nismo uspešni, ali dok god zgrade postoje, postoji i mogućnost da se stvari isprave - zaključio je.

Notovej – od plantaže do luksuznog rizorta

Pre požara, Notovej je bio rizort i mesto za održavanje raznih događaja, a na svom sajtu opisan je kao "najveća preostala antebellum vila na Jugu". Predsednik parohije Ibervil (Iberville Parish), Kris Deigl (Chris Daigle), rekao je da je plantaža "stub naše turističke privrede i lokalitet od nacionalnog značaja."

Imanje je podignuto na bivšoj plantaži šećera kojom je upravljao šećerni magnat Rendolf. Nalazilo se oko 105 kilometara severozapadno od Nju Orleansa i imalo je troetažnu rotundu sa ogromnim belim stubovima i italijanskim mermernim kaminima, prema opisu sa veb-sajta. U brošuri su se reklamirale 40 soba za noćenje, apartman za mladence, salon, teretana, bazen na otvorenom i kabana.

Prema podacima Nacionalne službe za parkove, 1860. godine na ovoj plantaži je bilo porobljeno 155 ljudi.

Nakon požara, koji je zahtevao intervenciju skoro deset vatrogasnih brigada iz okolnih mesta, vlasnik imanja izjavio je da je objekat "potpuno uništen" i da se nada da će ga obnoviti.

Rodžers je rekla da je šteta što je vila izgorela jer je predstavljala dokaz umeća porobljenih majstora i slobodnih ljudi od boje koji su je izgradili i uredili iznutra.

Postoje i plantaže koje, za razliku od Notoveja, ne dozvoljavaju venčanja i slavljenja. Na primer, plantaža Vitni, koja detaljno prikazuje istoriju ropstva, godišnje privuče desetine hiljada posetilaca i poznata je po tome što u centar pažnje stavlja priče porobljenih ljudi.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI