Ovo je bruka koju je Crna Gora izglasala! Pogledajte samo prvu tačku zakona - za njih je Srbija okupator!

Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, a najveću pažnju izazvala je odluka da u tekstu ostane formulacija o „nasilnoj aneksiji“ Crne Gore 1918. godine.

Iako su tokom rasprave postojali pokušaji da se sporna odredba izmeni, parlamentarna većina na kraju je podržala zakon bez brisanja reči „nasilna“, čime je zadržan stav da je Crna Gora 1918. godine bila žrtva nasilne aneksije.

Upravo ta formulacija izazvala je, s razlogom,  burne reakcije dela javnosti, jer se tumači kao politička poruka kojom se Srbija predstavlja kao okupatorska država, a istorijsko ujedinjenje dve zemlje kao čin okupacije.

Inače, formulacija je objavljena u Službenom listu Crne Gore. 

Za zakon je glasalo 40 poslanika, protiv su bila tri, dok su dva poslanika ostala uzdržana. Ukupno je glasalo 45 poslanika.

Podršku zakonu dali su poslanici Pokreta Evropa sad, Demokratske Crne Gore, Nove srpske demokratije, Bošnjačke stranke, kao i predstavnici Hrvatske građanske inicijative i Force.

Protiv je glasala Demokratska narodna partija, dok je Socijalistička narodna partija bila uzdržana.

Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je SNP prethodno povukla amandman kojim je bilo predloženo da se umesto formulacije o „nasilnoj aneksiji“ navede da je 1918. godine došlo do ujedinjenja Crne Gore i Srbije.

Taj amandman nije dobio podršku na skupštinskim odborima, nakon čega je povučen iz procedure.

Jedan od najoštrijih kritičara zakona bio je lider DNP-a Milan Knežević, koji je ocenio da je reč o antisrpskom aktu.

„Kroz ove izmene i dopune samo se dodatno osnažava i potvrđuje gde se Srbija označava kao okupatorska država, zlokrvna zemlja kako ju je nazvao Milo Đukanović, i gde Srbi, kojih ima 33 odsto po poslednjem popisu, bivaju još jednom označeni kao antidržavni elementi i neprijatelji“, poručio je Knežević.

On je tokom rasprave podsetio na ogromne žrtve koje je srpski narod podneo u Prvom svetskom ratu, navodeći Kolubarsku i Cersku bitku, albansku golgotu i Plavu grobnicu.

Knežević je istakao da je apsurdno da se oslobođenje i ujedinjenje iz 1918. godine danas u pojedinim političkim krugovima predstavlja kao okupacija.

Usvajanjem zakona sporna formulacija ostala je sastavni deo pravnog akta, zbog čega se očekuje da će polemike o istorijskom tumačenju događaja iz 1918. godine biti nastavljene i u narednom periodu.