Vest o nominaciji Majkla Janga za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji izazvala je veliku pažnju, posebno nakon tvrdnji da je upravo on devedesetih godina učestvovao u istrazi protiv administracije Bila Klintona zbog tajnog naoružavanja bosanskih muslimana preko Hrvatske.

Na ovaj detalj iz biografije budućeg ambasadora podsetio je direktor organizacije „Srbi za Trampa“ Saša Jovičić, navodeći da je Jang imao važnu ulogu u jednoj od najosetljivijih kongresnih istraga vezanih za ratove na Balkanu.

 - Budući ambasador Majkl Jang bio je zadužen, kao savetnik podkomiteta, da nađe dokaze protiv Klintona, što je na kraju i uradio, rekao je Jovičić.

1

Prema njegovim rečima, Jang je 1996. godine radio kao pravni savetnik u okviru specijalnog podkomiteta Predstavničkog doma SAD koji je istraživao transfere iranskog oružja bosanskim muslimanima.

Jovičić tvrdi da je tadašnja administracija predsednika Bila Klintona donela tajnu odluku kojom je praktično omogućeno da preko Hrvatske oružje iz Irana stigne u Bosnu.

 - Naložili su ambasadoru da prenese poruku da “nema instrukcija”, što je u diplomatskom jeziku značilo prećutno odobrenje i zeleno svetlo Hrvatskoj da dozvoli prolazak iranskog oružja, naveo je Jovičić.

Kako podseća, nakon što je list Los Angeles Times 1996. godine objavio detalje cele operacije, u Vašingtonu je izbila ozbiljna politička kriza.

Republikanci predvođeni tadašnjim predsedavajućim Predstavničkog doma Njutom Gingričem pokrenuli su veliku istragu i formirali poseban podkomitet koji je trebalo da ispita postupke Klintonove administracije.

Jedno od ključnih pitanja bilo je navodno zaobilaženje Kongresa i američkih saveznika.

 - Republikanci su bili besni jer je administracija sakrila ogromnu promenu politike od Kongresa, američke javnosti, ali i NATO saveznika poput Britanije i Francuske, koje su imale vojnike u Bosni, rekao je Jovičić.

On tvrdi da je slučaj tada u američkoj politici poređen sa čuvenom aferom „Iran-Kontra“.

Posebnu pažnju istraga je posvetila mogućem jačanju iranskog uticaja na Balkanu.

 - Kritičari su tvrdili da je Klintonova administracija omogućila Iranu da stekne politički, vojni i obaveštajni uticaj na Balkanu i praktično stvori uporište na pragu Evrope, naveo je Jovičić.

Prema njegovim rečima, podkomitet je organizovao brojna saslušanja, pozivao ambasadore i obaveštajne zvaničnike, nakon čega je objavljen izveštaj sa ozbiljnim kritikama na račun administracije Bila Klintona.

 - U izveštaju je navedeno da je tajnovitost administracije ozbiljno narušila diplomatski kredibilitet SAD, rekao je Jovičić.

Analitičari ocenjuju da bi dolazak čoveka sa ovakvom biografijom mogao predstavljati određeni zaokret u odnosu Vašingtona prema Srbiji i Balkanu, posebno imajući u vidu njegovu ulogu u istrazi jednog od najkontroverznijih poteza američke politike tokom ratova devedesetih.