Pre svega, važno je demistifikovati mit o narodnoj podršci i donacijama. Ne postoje organski, neorganizovani i neplaćeni protesti. Od Majdana do Nepala, svi oni su instruirani a njihove vođe debelo plaćene.
Kako to možemo znati? Postoje izvesne naznake, poput 900.000 evra koji su uplaćeni autoprevozniku koji je to i sam priznao u telefonskom razgovoru. Eto tako, dobri ljudi se skupili pa mu uplatili skoro milion evra. Priče za malu decu.
Ima i skorijih primera - blokaderi su se nedavno pohvalili da su odštampali čak milion i 200 hiljada nalepnica. Pa neka svaka košta po pet dinara, dolazimo do 6 miliona dinara, to je preko 51.000 evra. Samo za nalepnice 51.000 evra! Da li i dalje neko veruje da nema spoljnih i unutrašnjih faktora koji debelo plaćaju rušenje vlasti u Srbiji?
Dakle, novac je uložen i godinu ipo dana kasnije, treba podvući crtu i videti koji su uspesi obojene revolucije. Šta gazde imaju od svega ovoga?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije pao sa vlasti. Istraživanja pokazuju da ima veću podršku nego pre. Vlast ne da nije pala, nego nije ni okrnjena. Da li su gazde nezadovoljne? Nisu ni najmanje, a evo i zašto.
Njihovi agenti ugrađeni u sistem, u pravosuđe i fakultete, likuju - jer su maltene uništili opoziciju u Srbiji.
Počelo je od Šolakovih medija. Svi oni koji nisu zagovarali nasilje na ulicama u Srbiji uništeni su sistematski. Normalni, patriote, građanisti - oni su maltene izbrisani sa političke scene. Ostao je Đilasov putujući cirkus, a njega su blokaderi skoro pa dotukli, čemu svedoče međusobne svađe i optužbe koje se dešavaju svakodnevno.
I to je veliki uspeh. Opoziciju su zamenili studenti, koji nisu studenti jer na njihovoj listi neće biti ni jedan jedini student. Zanimljivo kako priča "to su naša deca" pada u vodu pred interesima njihovih finansijera.
Srbija je demokratska zemlja i neophodno je da takva i ostane. Uništenje opozicije do kraja, ukoliko bi se u tome uspelo, potvrdilo bi optužbe koje dolaze na račun naše države iz Zagreba, Sarajeva, Podgorice i Tirane - bez opozicije, Srbija bi bila diktatura.
U toj atmosferi, blokaderi bi se na silu nametnuli kao jedino ispravno rešenje. Zbog toga, opozicija je neophodna u demokratski uređenom društvu, ali ne ona nesposobna, lažovska, lajava i nasilna, već pristojna, civilizovana i stručna. Takvu opoziciju bilo bi nemoguće potući do kolena. Još važnije, takva opozicija bila bi sposobna da postane vlast.
U nedostatku toga, nije bitno koliko će loše blokaderi proći na izborima. Svakako će igrati na kartu nasilja, pokazali su da su za to sposobni u prethodnom periodu. A koliko je to dobro rešenje pokazalo se u Ukrajini i u Nepalu.
