Biljana Čekić, glumica koja je zadužila naciju ulogom u filmu „Dara iz Jasenovca“, otkriva kako joj je ova priča promenila život, šta znači odgovornost prema istoriji i zašto Sretenje vidi kao dan hrabrosti, slobode i sećanja - trenutak kada prošlost i budućnost čuvaju istu vrednost.

Film „Dara iz Jasenovca“ te je zauvek povezao sa jednom od najtežih tema naše istorije - kako danas doživljavaš tu odgovornost?

- Da, zaista je tako. Za mene je to veoma važna tema, tema o kojoj mogu da pričam beskonačno dugo. Kada sam se našla u ulozi i ušla u celu priču, nisam imala poseban osećaj - samo sam se uživela u ulogu i priča je nastajala sama od sebe. S vremenom naučiš da to nisu izmišljene teme, već nešto što nije samo važno, već ima ogromnu ulogu u životima svih koji su nekoga izgubili u tom periodu. I tek kada shvatiš da igraš ulogu deteta koje „osvećuje“ srpski narod, tada sve dobija poseban značaj. Danas, sa mnogo više znanja, truda i istraživanja, kao i uspomena iz prethodnih godina vezanih za mene i priču o Dari, osećam se bogatije zbog tog iskustva. U meni će uvek postojati deo odgovornosti za taj film, za tu priču i, iskreno, bilo bi mi žao da nije tako.

Da li te je ova uloga promenila i naučila nečemu važnom o životu i ljudima?

- Promenila kao osobu da, definitivno. Naterala da odrastem i upoznam se sa svim strahotama logora. Da, mnogo sam naučila, koliko o toj temi toliko i o odnosima sa ljudima, životu… Npr. na koje načine su ljudi bili spremni naneti zlo, učiniti takav zločin bez sekunde pokajanja. Shvatila sam koliko je sve stvarno i koliko je važno da to tako i posmatramo.

Kada čuješ da se i danas negira ili umanjuje stradanje u Jasenovcu, kakva osećanja ti to budi?

- Negiranje nečega što je stvarno, za šta postoji milion podataka iz različitih arhiva, toliko priča i toliko dokaza, za mene predstavlja ogromnu žalost i tugu. Negiranje i zaboravljanje onoga što se desilo ne donosi ništa dobro, već vodi ka ponavljanju istog. Ne mislim da treba da se bavimo mržnjom, već isključivo istinom - da prihvatimo istinu i odgovornost. Ipak, uvek će postojati manjina ili većina koja ima drugačije razmišljanje i koja, po mom mišljenju, duboko u sebi zna da je sve istina, ali to ne može da prizna. Suludo je uopšte negirati tako nešto. 

Završavaš srednju školu, kakvi su ti planovi za budućnosti?

- Moji planovi su isti kao i do sada. Upis na Akademiju dramskih umetnosti je moja sledeća stepenica i to je nešto što želim već poslednjih šest godina. To je moja bliska budućnost. Za ostalo još ne planiram – prerano je, ali se nadam da će sve ići onako kako sam zamislila. Bog je sa mnom i kako On kaže, tako će biti – u to sam sigurna. Neke druge planove neću još otkrivati jer nisu za javnost, ali u bliskoj budućnosti ovo je ono što želim. Za sada želim da uživam i da svoje vreme provodim kvalitetno, okružena ljudima koje volim.

Šta za tebe znači Sretenje?

- Za mene Sretenje znači slobodu i odgovornost. Osim istorijskog značenja i samog datuma, gledam na to kao na dan kada se sećamo hrabrosti ljudi koji su verovali u slobodu i pravdu, ali i kao na našu obavezu da to sačuvamo.

Koliko često dolaziš u Srbiju, prepoznaju li te ljudi na ulici?

- U poslednje vreme ne dolazim tako često u Srbiju, ali se trudim kada god imam vremena. Da, i dalje me prepoznaju na ulici, iako je prošlo pet godina od svega. Drago mi je zbog toga, jer to znači da se pamti i da traje. 

Postoji li neko pitanje koje te niko nikada nije pitao u raznim intervjuima? Ako postoji, koje bi to pitanje bilo i koji bi bio tvoj odgovor?

- To je teško pitanje, jer sam dobijala najrazličitija pitanja iz svih aspekata svog života. Ipak, kada malo bolje razmislim, možda postoji jedno – možda me niko nije pitao da li bih ponovo izabrala ovakvu ulogu. Moj odgovor bi bio: da, bih. Smatram da treba da imamo što više doprinosa ovoj temi, da širimo istinu i da ne dozvolimo da se ikada zaboravi ili ponovi. Ako se makar jedna osoba pronašla u tom filmu i prepoznala u njemu, moje srce je puno i znam da smo uradili dobru stvar. A još je veće jer znam da to definitivno nije jedna osoba, već hiljade njih.

Volela bih da upoznam pravu Daru

Jelena Buhač-Radojičić je kao dete preživela golgotu jasenovačkog logora, i za medije govorila da je zapravo ona Dara. Da li si imala priliku da je upoznaš?

- Jelenu nisam imala priliku da upoznam. Trebalo je, ali nisam. Naravno da bih volela da je upoznam i da razgovaram sa osobom čiju sam, da tako kažem, ulogu igrala i koja se pronašla u svemu tome. Nadam se da ću jednom ipak imati priliku da je upoznam.