Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali reagovao je na tekst Milana Ćulibrka objavljen u nedeljniku Radar, navodeći da su u njemu izvedeni pogrešni i metodološki neodrživi zaključci na osnovu izolovanog posmatranja decembarskog izvršenja budžeta.

Mali ističe da se u spornom tekstu izvode zaključci iz jedne mesečne slike, i to iz decembra, dok se zanemaruje višegodišnji sezonski obrazac izvršenja budžeta. Kako navodi, budžetska praksa godinama unazad pokazuje da se upravo na kraju godine ubrzava realizacija već ugovorenih obaveza, posebno kada je reč o kapitalnim rashodima i dospelim plaćanjima.

„Sezonski obrazac izvršenja budžeta je takav godinama da se krajem godine ubrzava realizacija ugovorenih obaveza, naročito kapitalnih rashoda i drugih dospelih plaćanja“, navodi Mali, naglašavajući da se budžet ne ocenjuje na osnovu jednog meseca, već u odnosu na celokupnu godinu i Zakon o budžetu koji je usvojila Narodna skupština.

On podseća da i sam tekst u Radaru navodi da je procenjeni godišnji deficit iznosio 2,3 milijarde evra, što je bolje od planiranih 2,67 milijardi evra, što, kako kaže, jasno govori da je fiskalni rezultat povoljniji od onoga što je država planirala.

Ministar finansija dalje objašnjava da se izvršenje budžeta sprovodi kroz sistem planiranja likvidnosti i kvota, u okviru kojeg korisnici budžeta mogu da vrše plaćanja samo do visine odobrenih limita za dati period, što isključuje mogućnost nekontrolisanog ili proizvoljnog trošenja.

„Izvršenje se sprovodi kroz sistem planiranja likvidnosti i kvota, pri čemu korisnici mogu vršiti plaćanja do visine kvota za dati period, što isključuje interpretaciju o nekontrolisanom trošenju“, navodi Mali.

Prema njegovim rečima, narativ iz teksta koji se oslanja na „milione evra na sat“ predstavlja senzacionalistički pristup koji nema fiskalnu vrednost kao pokazatelj i ne može biti osnova za ocenjivanje fiskalne odgovornosti države.

„Budžetsko izvršenje se ocenjuje prema godišnjem cilju usvojenom Zakonom o budžetu, a ne prema izolovanim mesečnim oscilacijama“, ističe Mali.

On ponovo naglašava da je ubrzanje rashoda u poslednjem kvartalu, a naročito u decembru, dugogodišnja praksa i da obuhvata kapitalne rashode, transfere i druge budžetske stavke koje najvećim delom dospevaju upravo krajem fiskalne godine.

„Zato decembarski intenzitet isplata nije indikator iznenadnog trošenja“, poručuje ministar finansija.

Ključnim argumentom Mali smatra činjenicu da je ostvareni deficit bio niži od planiranog, što, kako kaže, pokazuje da je budžet izvršavan konzervativno i oprezno tokom godine koja je bila obeležena velikom globalnom ekonomskom i političkom neizvesnošću.

„Takav ishod je dokaz konzervativnijeg planiranja i opreznog izvršenja rashoda tokom izuzetno turbulentne godine“, navodi Mali i dodaje da oprezno trošenje tokom godine ne može da se tumači kao dokaz neodgovornog trošenja u decembru.

On ukazuje i na često mešanje dva različita pojma u javnosti – mesečnih gotovinskih tokova i godišnjeg fiskalnog rezultata.

„Ubrzanje plaćanja u decembru može privremeno pogoršati mesečni saldo u gotovinskom smislu, ali samo po sebi ne govori ništa o tome da li je politika bila odgovorna ili ne – merodavan je kumulativ od početka godine i godišnji ishod prema planu“, naglašava Mali.

Ministar finansija dodaje da se ne sme posmatrati samo mesečna dinamika, već i struktura promena, jer nije isto da li rast rashoda dolazi iz kapitalnih investicija ili iz trajnog povećanja tekućih obaveza. Isto važi i za prihode, koji variraju usled sezonalnosti, tajminga uplata i kretanja privrede.

Mali dalje ističe da je metodološki ispravno da se decembar poredi sa decembrima iz prethodnih godina, a ne da se izvlače zaključci iz jedne izolovane situacije.

„Ako se obrazac ponavlja, onda to nije alarm, već sezonalni profil realizacije budžeta“, navodi on, dodajući da kao što niski rashodi u januaru ne znače automatski dobru politiku, tako ni visoki rashodi u decembru ne znače fiskalnu neodgovornost.

Na kraju, Mali podvlači da budžetsko izvršenje ne predstavlja prostor za slobodno i nekontrolisano trošenje, već se sprovodi kroz strogo definisan trezorski sistem, planiranje likvidnosti i unapred odobrene aproprijacije i kvote.

„To znači da se i decembarska dinamika dešava unutar unapred definisanog institucionalnog okvira i odobrenih budžetskih okvira, a ne ad hoc i van kontrole“, ističe Mali.

Zaključak, kako navodi, jasan je:

„Posmatrati decembar izdvojeno i prikazivati ga kroz retoričke konstatacije zamagljuje suštinu. Merodavno je da li je godišnji rezultat u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnim ciljem, a ako je ostvarenje bolje od plana, to potvrđuje fiskalnu disciplinu i odgovorno upravljanje javnim finansijama, uz uobičajenu sezonalnu dinamiku realizacije na kraju godine.“