MINISTAR MALI NA FORUMU BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori

Ministar učestvuje na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, jedinstveno tržište i put ka evointegracijama" koji će uključiti i prezentaciju Umura Gokčea iz OEBS-a, višeg ekonomskog savetnika ja Jugoistočnu Evropu.

Plan rasta predstavlja novu priliku za Zapadni Balkan kako bi premostio jaz koji postoji između zemalja regiona i država članica.

Učesnici su:

Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije,
Jirži Plesiti, šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i politiku proširenja EU,

Pranvera Kastrati, direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope

Valbona Zeneli viši saradnik organizacije iz Friends of Europe i Atlantskog saveta

Umur Gokče, savetnik u OEBS-u za Jugoistočnu Evropu

Moderator: Vladimir Bilčik

Vaš: Srbija i Zapadni Balkan su Evropa

Predsednik i osnivač GLOBSEC-a Robert Vaš poručio je da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa, kao i da je Beograd postao ekonomski centar ZB.

On je istakao da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za budućnost Evrope, kao i da je budućnost Evrope od suštinske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan. 

- Zato što smo povezani u trgovini, bezbednosti i energetici. Zato smo ovde da prenesemo jasnu poruku da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa. Ovo nije samo susedni region Evrope. Ovo jeste Evropa i moramo se tako i ponašati. I dozvolite mi da kažem - Evropa neće biti kompletna bez pune integracije ovog regiona u evropski sistem. I predugo, presporo smo radili na tome da ovaj region postane deo Evrope i formalno i u potpunosti - rekao je Vaš.

Govoreći o biznisu, ocenio je da se Beograd pojavio kao ekonomski centar Zapadnog Balkana - dom rastućih investicija, kompanija koje se šire i infrastrukture koja povezuje region sa tržištima širom Evropske unije. 

- Jaka Evropa se gradi na partnerstvima, a vizija GLOBSEC-a je jednostavna, kao što sam rekao: ne EU i njene komšije, već Evropa kao celina - kazao je Vaš, u hotelu Hajat.

Prema njegovim rečima, ovo nije samo period globalnih potresa, već živimo u periodu nakon kojeg će svet biti drugačiji. 

- Nećemo se vratiti na svet kakav je bio ranije. I ne možemo samo pasivno posmatrati i čekati da vidimo šta će se desiti. Moramo razumeti globalne trendove, globalnu budućnost, i moramo je zajedno oblikovati, jer ovde imamo generacijsku ulogu. Istorija se piše tokom ovih veoma važnih godina - zaključio je Vaš.

Siniša Mali:  Do kraja 2026. godine uskladićemo sve zakone sa EU

- Postoji nekoliko stvari koje bih želela da dodam. Pre svega, kada je reč o Anketi konkurentnosti, mi smo mala zemlja i našu ekonomiju otvaramo već dugi niz godina. Dokaz za to je veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini koje smo zaključili ne samo sa susednim zemljama kroz CEFTA sporazum, već i sa Evroazijskom unijom, Turskom, Emiratima, Egiptom i Kinom.

- Pored toga što intenzivno ulažemo u infrastrukturu kako bismo unapredili njen kvalitet, kao i u životni standard građana povećanjem plata, penzija i minimalne zarade, odlučili smo da dodatno otvorimo našu ekonomiju. Najbolji način da povećamo konkurentnost jeste da omogućimo ulazak većem broju kompanija, koje donose nove tehnologije, nova upravljačka rešenja, nove sisteme, IT i slično.

- Uz to, Srbija je već više od dve decenije na putu ka EU. Gotovo svi zakoni i podzakonski akti koje smo doneli već su usklađeni, manje-više u potpunosti, sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ono što sada radimo, veoma intenzivno, jeste da ćemo do kraja naredne godine, 2026, usvojiti ili izmeniti svu preostalu legislativu kako bi bila u potpunoj harmoniji sa standardima EU. To obuhvata i naše sporazume o slobodnoj trgovini, koji će prestati da važe onog trenutka kada postanemo punopravna članica EU.

- Ovo je možda najvažnija poruka koju danas želim da prenesem: do kraja naredne godine Srbija će formalno biti usklađena sa svim zakonima i podzakonskim aktima Evropske unije.

On je istakao da je Srbija tokom tog perioda imala četvrtu najveću ili najbržu stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika u Evropi.

- Mislim da je Irska bila broj jedan, pa Rumunija i mislim Bugarska. Postoje tri stvari koje pokreću taj rast u Srbiji - investicije, jer kao što znate, mi investiramo. Ove godine, 7,4 odsto našeg BDP-a ide na kapitalne izdatke. Trenutno gradimo 10 novih autoputeva - naveo je Mali.

Naglasio je da Srbija ulaže dosta i u energetiku, mrežu brzih pruga i u druge infrastrukturne projekte i dodao da sva ta javna ulaganja pomažu u ubrzanju rasta i  doprinose i zapošljavanju. 

- Istovremeno, imamo ličnu potrošnju, koja je u realnom smislu pozitivna, ogroman doprinos rastu. Takođe, ako pogledate bilo koji izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, to će biti jedan od zaključaka, kao i ako pogledate izveštaj MMF-a, imate i treći faktor, a to su zapravo direktne strane investicije - rekao je Mali.

On je podsetio da je Srbija prošle godine imala 5,2 milijarde evra direktnih stranih investicija
 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI