OKOMILI SE NA VESIĆA DA BI SRUŠILI VLADU I VUČIĆA Evo kako je u sve umeštan rektor Đokić i kako su BAŠ ONI IZVLAČILI

Protesti zbog izgradnje Beograda na vodi i uklanjanja nelegalnih i nehigijenskih objekata koji su se nalazili na njegovom mestu, najavljenog iskopavanja litijuma u Mačvi i Pocerini, kao i zbog masovnih ubistava u OŠ "Braća Ribnikar" i selima Maloj Duboni i Orašju su se ugasili bez ikakvih rezultata tako da je pad nadstrešnice nešto što je organizatorima obojene revolucije idealno poslužilo za još jedan pokušaj državnog udara.

Nasilne demonstracije koje bi dovele do svrgavanja vlasti bez izbora ( koji su jedini način za legalnu i legitimnu promenu vlasti ) su počele već sledećeg dana 02.11.2024. godine u Novom Sadu kada je vandalizovana Gradska kuća, pri čemu su fakulteti i univerziteti u Srbiji, pa tako i beogradski univerzitet na čijem čelu je pomenuti Đokić, poslužili kao baza, gde su tzv. plenumi studenata donosili odluke o obustavi nastave na fakultetima i fizičkim blokadama zgrada uz fizičke i verbalne nasrtaje na profesore i studente koji su se tome protivili.

Sami plenumi nisu legalni ( jer nisu predviđeni zakonima niti drugim aktima ) niti legitimni (jer su malobrojni od samog početka, a njihovi organizatori se uporno trude da prikriju brojno stanje na sastancima plenuma ), ali to Đokiću nije bilo smetnja da ih huška, podržava i instruiše zajedno sa pojedinim profesorima koji su ideološki obojeni. Tako su zgrade fakulteta postale baze u kojima se blokaderi okupljaju - a neki čak i neprekidno borave njima, kuju planove za razne akcije od kojih neke imaju i elemente terorizma i odakle kreću u razne akcije poput blokada saobraćaja i slično.

Đokić nije preduzeo ništa da uspostavi normalno stanje na fakultetima i univerzitetu, iako bi kao rektor bio dužan to da učini, već je pospešivaю obojenu revoluciju.

Tako organizovani studenti i drugi blokaderi su na samom startu istakli zahteve među kojima i utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je vrlo brzo reagovalo, ali selektivno, hapseći jednog ministra i njegovog pomoćnika, veliki broj zaposlenih u javnom preduzeću "Železnice Srbije"; "Infrastruktura Železnica", pri čemu su izbegli da uhapse, ili barem kao osumnjičene ispitaju Milutina Miloševića i Nebojšu Bojovića, već su oni od strane Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu pozvani ( ali se još ne zna u kom svojstvu ) tek krajem jula 2025. godine, nakon velikog pritiska javnosti.

Dakle, glavni javni tužilac VJT u Novom Sadu Branislav Lepotić, uz nalog vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac, donosi odluku da se uhapsi ministar građevinarstva Goran Vesić ( koji je inače jedan od medijski najeksponiranijih ministara), pomoćnik ministra Anita Dimovski, generalni direktor "Infrastrukture železnica" Jelena Tanasković, te Nebojša Šurlan koji je bio generalni direktor pre nje i druga lica, ukupno je uhapšeno 11 lica, ali među njima nisu bili Bojović i Milošević.

Predmetom je zadužen javni tužilac Slobodan Josimović, poznat po poslušnosti prema Lepotiću i Dolovčevoj, koji u karijeri nema značajnije rezultate, već samo kontroverze o povezanosti sa nevladinim organizacijama i Dinkom Gruhonjićem, koji se otvoreno zalaže za otcepljenje AP Vojvodina od Republike Srbije i to godinama unazad javno propagira, pri čemu postoje informacije o tome da Josimović kontaktira i sa drugim bezbednosno interesantnim licima - stranim državljanima i diplomatama koji se zalažu za promenu vlasti u Srbiji. Dolovac, Lepotić i Josimović su računali da će hapšenje ministra Vesića, za koga je u javnosti važilo da je jedan od najbližih saradnika predsednika Republike Srbije, dovesti do pada vlade, do raspuštanja skupštine i ostavke predsednika Republike Srbije i samim tim do izbora koji bi se održavali u neregularnim uslovima u vidu svakodnevnih nasilnih protesta, u početku vrlo masovnih, što bi rezultiralo nasilnim zauzimanjem vlasti upadanjem u državne institucije i linčom nosilaca aktuelne vlasti, što će reći klasičnim državnim udarom.

Iako sa pravničke strane nije moguće sa tragedijom u Novom Sadu dovesti u vezu postupanje ministra Vesića i njegovih najbližih saradnika koji su se na tim funkcijama nalazili nekoliko meseci pre pada nadstrešnice, osmišljen je perfidan plan da se protesti omasove i javnost mobiliše za nasilne demonstracije i svrgavanje vlasti upravo optuživanjem člana vlade Gorana Vesića da je on glavni krivac za pad nadstrešnice samo zbog toga što je prisustvovao svečanom otvaranju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu dana 05.07.2024. godine. Lepotić i Dolovac su svoju računicu za učešće u ovom planu našli u želji da obezbede svoje funkcije čak i po cenu državnog udara (a Lepotić čak i da ode na bolje plaćenu funkciju jer se po pravosudnim kuloarima priča da je "bacio oko" na mesto glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal koje sada zauzima pomenuti Nenadić, a nakon njegovog penzionisanja ), pa su se pridružili blokaderskom pokretu računajući da će zadržati svoje funkcije čak i ako bi blokaderi došli na vlast.

Nemogavši da u posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije VJT u Novom Sadu pronađu poslušnika koji bi radio kako mu se kaže sledeći agendu državnog udara (poput Josimovića), Lepotić i Dolovac su krivično delo kvalifikovali kao Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. st. 2. KZ u vezi čl. 278. st. 1. KZ, i stavili ga na taj način veštački u nadležnost Odeljenja za opšti kriminal, iako nisu mogli na logičan način objasne na koji način bi ministar građevinarstva i njegov pomoćnik, te direktor "Infrastrukture železnice" (čija su radna mesta u Beogradu, a ne u Novom Sadu i koji su na tim mestima bili svega par meseci pre nego što je obnovljena železnička stanica puštena u rad, odnosno manje od godinu dana pre pada nadstrešnice ) mogli preduzeti bilo koje radnje koje bi se uopšte mogle smatrati opšteopasnim radnjama u smislu člana 278. Koliko je ova računica pogrešna, pokazalo se jer bezmalo 9 meseci nakon pada
nadstrešnice.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI