PROFESOR SENAD GANIĆ – JEDAN OD SKRIVENIH LIDERA „STUDENTSKIH“ PROTESTA U NOVOM PAZARU

Krijući se iza „studentskih zahteva“, prava namera Ganića i grupe profesora okupljene oko njega je da od rektorke Zane Dolićanin, sa kojom su inače još od ranije u sukobu, na nelegalan način otmu upravljanje DUNP-om. 

O tome jasno svedoči i okolnost da se Delimeđac, po Ganićevom nalogu, ogradio od profesora DUNP-a koji su podržali „studentske“ proteste a ne podržavaju Ganića, te je samim tim „odbacio“ i podršku koju je studentima izrazio prošireni Rektorski kolegijum DUNP-a, u prvom redu prorektor Dragoslav Šumarac.   

Printscreen

 

Inače, prema oceni većine profesora DUNP-a, Ganić je glavni kreator „negativne atmosfere“ na toj visokoškolskoj ustanovi, ali i polarizacije do koje je došlo između samog rukovodstva univerziteta i pojedinih profesora, pri čemu su, upravo zahvaljujući takvom delovanju Ganića, bivši profesori Emir Ćorović i Samir Manić napustili profesuru i posvetili se advokaturi. 

Printscreen

 

O karakternim osobinama Ganića najbolje govori okolnost da mu je na početku njegove karijere mentor bio pokojni Ćemal Dolićanin, koji mu je pružao najveću moguću pomoć i podršku u cilju njegovog profesionalnog izgrađivanja i afirmisanja kao univerzitetskog profesora, neretko ga pomažući i materijalno, kroz razne projekte na kojima ga je angažovao, da bi mu se naknadno Ganić „zahvalio“ neosnovanim napadima na njegovu ćerku Zanu Dolićanin, koja je nakon preuzimanja funkcije rektora preduzela brojne aktivnosti na planu rešavanja prethodno nagomilanih problema na DUNP-u.  

Printscreen

 

Međutim, postavlja se pitanje da li je sramotno angažovanje Ganića na urušavanju pozicije Zane Dolićanin, koje za cilj zapravo ima preotimanje pozicije rektora, motivisano samo njegovim bolesnim ambicijama ili je, kao deo nekog šireg plana, potpomognuto i iz inostranstva.

Trebalo bi imati u vidu i činjenicu da protivdržavno delovanje Ganića datira još iz perioda koji je umnogome prethodio tragičnom događaju u Novom Sadu, a koji se promoviše kao navodni motiv aktuelnih „studentskih“ protesta.

Naime, Senad Ganić je još kao učenik Gimnazije u Novom Pazaru, u organizaciji Stranke demokratske akcije Sandžaka, a uz podršku svog rođaka Ejupa Ganića - jednog od osnivača Stranke demokratske akcije BiH i bliskog saradnika pokojnog Alije Izetbegovića, upućivan na brojne letnje kampove, između ostalog i u Veliku Britaniju. Upravo u tom periodu je, od strane njegovog okruženja, kod Ganića primećena i snažna ideološka indoktrinacija. 

Tako je Ganić oktobra meseca 2024. godine u „Kući mira“ u Tutinu otvorio tribinu pod nazivom „Šutnjom se zlo veliča“, organizovanu povodom obeležavanja 100. godina od navodnog zločina počinjenog u Šahovićima u Crnoj Gori. Tom prilikom, Ganić je održao govor o „genocidima“ počinjenim nad bošnjačkim narodom, pominjući i balkanske ratove „kada su Bošnjaci trajno odvojeni od matice Bosne“, kao i „zločine koji su se Bošnjacima dešavali u 20. veku“. 

Pored toga, Ganić je i na tribini Nacionalnog vijeća bošnjačke nacionalne manjine, gde je tema bila bosanski jezik, izneo stav da su Bošnjaci u Raškoj oblasti ugroženi, da im je nerešen status, te da je neophodno internacionalizovati pomenuto pitanje, odnosno uključiti međunarodnu zajednicu u rešavanje „statusa Sandžaka“.  

Inače, tokom prethodnih godina, Ganićevi sugrađani su imali prilike da ga vide i kako se u novopazarskim restoranima, zajedno sa rukovodiocima NVO „Svetionik“ - Mirzom Aličkovićem i Mejrom Halilagić, kao i NVO „Monitor“ - Aleksandrom Ivanovićem, kontinuirano sastajao sa službenicima Kancelarije OSCE, a povodom realizacije određenih projekata. Tako je Ganić, još krajem 2016. godine, od strane Misije OSCE u Srbiji, za svoje „zasluge“ dobio priznanje „Ličnost godine“, uz obrazloženje da je „dao izuzetan doprinos građanskom aktivizmu i podršku toleranciji i nediskriminaciji u multikulturalnom okruženju“.

Pored svega navedenog, u kontekstu „studentskih“ protesta je naročito zanimljivo to što je jedan od Ganićevih najbližih i najpouzdanijih saradnika, profesor sa Departmana za biologiju DUNP Dejan Mirčić, tokom decembra 2024. godine više dana boravio u Hrvatskoj, što je izazvalo sumnju kod nekoliko njegovih kolega koji smatraju da je Mirčić tokom posete Hrvatskoj ostvario kontakte sa licima od kojih je dobio instrukcije o daljem postupanju u organizovanju protesta.

Kada se sve ovo ima u vidu, postavlja se pitanje da li učesnici „studentskih“ protesta imaju bilo kakvo moralno pravo da ističu srpske zastave, ili treba da se drže isključivo LGBT, EU, NATO i UČK zastava, kojima su bili zakićeni tokom protesta 15. marta u Beogradu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI