VELIKI PODSTICAJI DRŽAVE ZA POVRATAK MLADIH U SRBIJU Za godinu dana se vratilo 92.300 građana, većina njih je visoko obrazovana
Shutterstock/ASDF_MEDIA

Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj, u Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, većina njih je visoko obrazovana. Zastupljeni su najrazličitiji profili – od IT sektora, društvenih nauka, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

Aleksandar Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.

„Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji su razvili jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do tih podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju“, objašnjava Jakovljević.

Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.

„To jeste u skladu sa onim što vidimo kao program ‘Tačka povratka’ da se svakog dana javlja sve veći broj ljudi sa pitanjem kako da se vrati u Srbiju, kako da iskoriste prilike. To su tradicionalne zemlje iz kojih dolaze, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Velika Britanija. Zbog teških kovid mera javljao se veliki broj ljudi iz Australije“, ističe Aleksandar Jakovljević.

Visoko obrazovani ljudi sada vide perspektivu u Srbiji

„Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visoko obrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska“, naglašava Jakovljević.

Dodaje da to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visoko obrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.

„Kod povratnika dominiraju najrazličitija zanimanja. Iz iskustva ‘Tačke povratka’, od dve godine rada, to su najrazličitiji profili, IT sektor je najzastupljeniji ali i druge profesije za kojima postoji potreba u našoj zemlji. To su društvene nauke, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Interesantan je podatak najviše povratnika od 24 do 29 godina“, kaže Jakovljević.

Prema njegovim rečima, to pokazuje da se mnogo ljudi nakon završetka studija u inostranstvu odluči da se vrati u zemlju rođenja.

Podsticaji države za povratak

„U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina“, objašnjava Jakovljević.

Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standrad bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.

Povratnici iz Srbije, ali i zemalja regiona

Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.

Aleksandar Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaje ovde da živi i radi i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance.

Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.

„Postoji jedno interesovanje što je suprotno trendu da gubimo grad veličine Jagodine svake godine već postoji pozitivni trend povratka. Najčešće u Srbiju dolaze da na rad iz Kine, Turske, Rusije, većinom su muškarci i uglavnom je u pitanju rad na infrastrukturnim projektima“, objašnjava Jakovljević.

Kvalitetnije mogućnosti za život razlozi povratka

Prema njegovim rečima, ono što najviše motiviše građane za povratak su kvalitetnije mogućnosti za život, poslovne prilike.

„Mislim da je korona i fleksibilno radno okruženje, koje se stvorilo kao rezultat pandemije, privuklo veliki broj ljudi. Imamo veliki broj ljudi koji su došli privremeno ali su uvideli da postoje mogućnosti za ostanak. Mi na svakodnevnom nivou imamo kontakte sa ljudima koji pitaju kako i da li da se vrate. Najčešće dileme su da li će pronaći posao, da li je previše drugačije od sistema na koji su se navikli ali ono što je naša poruka da je ovde situacija značajno bolja nego što je njihova percepcija pogotovo ako su dugo živeli u inostranstvu“, kaže Aleksandar Jakovljević.

Poručuje svima koji su zainteresovani da dođu i probaju, i da će se najčešće pozitivno iznenaditi, jer su mogućnosti za rad mnogo bolje nego što su mislili.

„Pitanje povratka je duboko, lično pitanje gde se čovek oseća najprijatnije, gde želi da provede ostatak života“, zaključuje Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

 

 

 

Komentari (0)

Loading