VREDIM KOLIKO LAJKOVA IMAM Stručnjaci upozoravaju roditelje na opasnost od društvenih mreža
Psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić i pedagoškinja Tamara Jelić za RTS kažu da roditelji treba da budu svesni da društvene mreže mogu da imaju negativne posledice za psihičko zdravlje dece, ali i da su i opasnost za najmlađe.
Tamara Jelić ističe da na razvoj ličnosti dece društvene mreže mogu negativno da utiču.
- Zavisno od toga kakve će mehanizme odbrane dete razviti, može doći do neurotičnih reakcija, agresivnog ponašanja ili povlačenja u sebe - objašnjava Jelićeva.
Psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić, govoreći kako društvene mreže utiču na dečju psihu, ističe važnost razvojnih faza dece.
- Deca prolazi kroz razvojne faze i određenih kognitivnih sposobnosti u određenim razvojnim fazama, zato se, inače, govori da su možda najugroženija deca do sedam godina života, jer nemaju razvijeno logično i apstraktno mišljenje, dok se kritičko vezuje za kasniju adolecenciju, ali može da se vezuje za rani uzrast. Tu su roditelji ključni – koji treba da stimulišu kritičko mišljenje - kaže Đurićeva.
Bezbednost i privatnost dece
Đurićeva ističe Kovenciju o pravima deteta Ujedinjenih nacija, gde se decom smatraju do uzrasta do 18 godina, u kojoj se navodi da deca imaju pravo na privatnost, dostojanstvo i integritet.
- Kada roditelji postavljaju fotografiju, treba da se zapitaju kakve informacije dele zbog bezbednosti deteta. Nadam se da su roditelji svesni da kada je neka objava na društvenim mrežama sponzorisana, nisu više vlasnici fotografije i da drugi mogu dalje da je destribuiraju - ukazuje ona.
Đurićeva je istakla da je američki istraživački centar došao je do frapantnog podatka da se čak 83 odsto roditelja i ne zapita kako će te fotografije uticati na njihovu decu.
Zaključuje da roditelji treba da se zapitaju kakve informacije i poruku šalju, objavljujući fotografije dece, kao i da li je dostjanstvo deteta tada zaštićeno.
Ističe i da je jedan od negativnih posledica društvenih mreža kada dete stvori "selektivnu realnost", te dete više boravi u virtuelnom, nego u realnom svetu.
"Pogoršanje mentalnog zdravlja"
Psihoterapeutkinja Tamara Jelić, pak, kaže da deca koja zarađuju na društvenim mreža to ne doživljavaju kao posao, ali da problemi nastaju kasnije, kada dođe do razvijanja kritičkog mišljenja.
Prema američkom istraživanju, navela je Aleksandra Đurić, gde se pravila paralela između 2010. i 2015. godine, u Americi je došlo do pogoršanja mentalnog zdravlja tinejdžera za 56 odsto, posebno kod devojčica, jer se one međusobno porede.
Navodi da je u Srbiji "Zona roditeljstva" uradila istraživanje, gde se došlo do podatka da roditelji do pete godine života deteta naprave čak 1.500 njihovih fotografija.
- Sada se prelazi u ekonomsku stranu, kada se deca koriste, možda je teška reč, ali služe u svrsi u ekonomske dobiti - dodaje Đurićeva.
Ističe razliku kada roditelji objavljuju fotografije dece na otvorenim i privatnim profilima.
Da li postoje opravdanje
Jelićeva kaže da se ni u slučajevima kada je izlaganje društvenim mrežama u skladu sa senzibilitetom deteta, ukoliko je rođeno kao ekstravert, ima narcističku strukturu ličnosti, uživa u pažnji – prisustvo na mrežama nije opravdano.
- Sa decom se nikada ne zna – šta kada ta pažnja prestane, a deca postaju zavisna – vredim koliko lajkova imam. Postoji drugi načini kako dete može da se eksponira, da se pokažu njegovi talenti i uspesi, a ne ovako - navodi ona.
Dodaje da etike nema ukoliko roditelji izlažu decu društvenim mrežama zbog novca, te da treba da razmisle o motivima zašto to rade, a da je pozadina toga njihova nesigurnost, neostvarene ambicije, kompleksi, kao i da to može da naškodi deci.
- Dete jako rano nauči da ispunjava očekivanja drugih ljudi i tako dolazi do sekundarne fiziologije ili 'drugog ja' i to zahteva mnogo energije. Upravo se zato kasnije dešavaju anksioznost, depresivne reakcije, zato što stvore imidž o sebi, a potrebno je mnogo energije da se održi, ukoliko nije autentičan - ističe doktorka Jelić.
Zaključuje da deca i sama znaju šta im je potrebno, te da je greška roditelja kada kažu da znaju šta je najbolje za njih, kao i da deca mogu da postave granicu kada postanu samosvesna, kao i da donese odluke koje ne moraju nužno da budu ispravne.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)