Zaraza hantavirusom koja se desila na kruzeru u Južnom Atlantiku i u kojoj je za sada obolelo šest osoba od kojih su tri preminule izazvala je uznemirenje javnosti, a tim povodom oglasio se Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

S obzirom na to da se radi o bolesti koja je u određenom obliku prisutna i u našoj zemlji, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u daljem tekstu daje osnovne informacije o hantavirusnim infekcijama, njihovim uzročnicima, načinu kako se prenose i ispoljavaju kod ljudi, kao i mogućnostima prevencije i lečenja.

Hantavirus u Srbiji registrovan kod 127 slučajeva u poslednjih deset godina
U Srbiji je za poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva HGBS. U 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih osoba od hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom, sa stopom incidencije 0,17 na 100000 stanovnika.

Registrovan je jedan smrtni ishod, dok epidemijskog javljanja ove bolesti u 2024. godini nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.

Šta su hantavirusne infekcije?

Hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae. Prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, a čovek se najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama (urinom, fecesom ili pljuvačkom) zaraženih životinja.

Registrovan je jedan smrtni ishod, dok epidemijskog javljanja ove bolesti u 2024. godini nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.

Šta su hantavirusne infekcije?

Hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae. Prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, a čovek se najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama (urinom, fecesom ili pljuvačkom) zaraženih životinja.

Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva. Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do preko 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi.

Hantavirusne infekcije se klinički najčešće ispoljavaju u dva osnovna sindroma:

  • hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), koja je u našoj zemlji poznata i pod nazivom mišja groznica
    hantavirusni plućni sindrom (HPS)

Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom se pretežno javlja u Evropi i Aziji, a izazivaju je virusi kao što su Hantaan, Dobrava-Beograd i Puumala. Bolest obično počinje naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima i stomaku, kao i opštom slabošću, a kasnije se razvijaju bubrežni (slabije izlučivanje do potpunog prestanka izlučivanja mokraće) i hemoragijski sindrom (povećanja propustljivost krvnih sudova i krvarenja u koži, sluzokožama i organima). Smrtnost je relativno niska i kreće se od 1-15%.Hantavirusni plućni sindrom (HPS), poznat i kao hantavirusni kardiopulmonalni sindrom, javlja se uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi, a najčešće je povezan sa Sin Nombre virusom. Za razliku od HGBS, HPS se karakteriše dominantnim zahvatanjem pluća.

Početni simptomi su nespecifični i podsećaju na grip (temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima), ali se brzo razvija respiratorna insuficijencija. HPS ima znatno višu stopu smrtnosti u odnosu na HGBS, često između 30% i 50%.

Osnovna razlika između HGBS i HPS je u ciljnom organskom sistemu i, posledično, u kliničkoj slici. Dok HGBS primarno pogađa bubrege i karakteriše se poremećajem funkcije bubrega i mogućim krvarenjem, HPS dominantno zahvata pluća i dovodi do teške respiratorne insuficijencije.

SZO za Evropu oglasilo se o opasnom virusu! Preduzete hitne mere, stopa smrtnosti oko 40 procenata, opširnije u POSEBNOJ VESTI. 

Inače, odvija se nova drama za kruzer na kojem smrtonosni virus ubija putnike! Više o tome čitajte OVDE. 

Inače, stručnjaci su objasnili zašto bolest lako bukne na kruzeru, isto je bilo i sa kovidom.