SRBI DANAS SLAVE VELIKOG SVETITELJA Mnogima je krsna slava, post je obavezan a jedna stvar je STROGO zabranjena

Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Bio je apostol Carigrada i Rusije, patron Ruskog carstva i carske porodice Romanovih.

Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, koji su često potom prihvatali hrišćanstvo.

Zbog toga je, po naređenju tadašnjeg namesnika, Sveti Andrej razapet na krstu sa kosim kracima i izboden kopljima.

Sve dok nije ispustio dušu, svetac je i sa krsta propovedao i delio narodu pouke. Po krstu na kojem je razapet i danas se kosi krst zove Andrejin.

Slavi se kao krsna slava – zbog Božićnjeg posta uvek posnom trpezom.

Običaji i verovanja

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom, a one su mu pokorne.

Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač - mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.

Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, i da zato tada ne valja ići u lov na njih.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u "moderna vremena" ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave "hleb za mečku", za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.

(RTS)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI