UOS APELUJE NA POLJOPRIVREDNIKE DA SE OSIGURAJU Klima se ubrzano menja, štete sve češće i sve veće!

Svake godine u poljoprivredi se beleže velike štete od grada, kao elementarne nepogode. Sezona protivgradne odbrane počela je 15. aprila i traje do 15. oktobra.

Ipak, poslednjih godina sve više se apeluje na poljoprivrednike da se ne oslanjaju samo na protivgradnu zaštitu, već da koriste protivgradne mreže, ali i osiguranje, kao najbolji vid zaštite onoga od čega od žive. 

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže za Alo! da se situacija sa osiguranjem poljoprivrede menja nabolje, ali da još uvek ne možemo da budemo zadovoljni ni tempom rasta, ni dostignutim. 

- Pre korone, u Srbiji je bilo osigurano jedva 10, a sada je to oko 15% obradivih površina. Najčešće se osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine i koja je najizloženija različitim rizicima, a to su voće i povrće i ratarske kulture. Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez značajnog dela BDP plus mora da nadoknađuje štetu, ali ni osiguravači, jer se postavlja pitanje isplativosti osiguranja poljoprivrede.

Koje polise su najčešće?

- Ako gledamo po broju izdatih polisa i osiguranoj površini,  tu su ratarske kulture na prvom mestu. Po vrednosti na jedinici površine prednjače voće i povrće. Ako se gledaju osigurani rizici, najveći broj izdatih polisa je za osnovne rizike, a to su grad, požar i udar groma, zatim osiguranje količine i kvaliteta voća i povrća, prolećni mraz, pa oluja i poplava. I to je najveći problem kod osiguranja poljoprivrede. Čak 90% osiguranih poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu, iako su zbog klimatskih promena neki drugi rizici postali primarni. Tu pre sve mislim na prolećni mraz koji je postao redovna pojava na ovim prostorima i koji je i ove godine u delovima Srbije uništio rod kajsije i rane trešnje. Ne treba zaboraviti ni oluje i poplave koje nas takođe ne zaobilaze poslednjih godina. 

Šta su po Vašem mišljenju najveće prepreke kod poljoprivrednika da više osiguraju proizvodnju? 

- Jedna od najvećih prepreka je nedovoljna edukacija poljoprivrednika, što dovodi do potrebe da se osiguranje institucionalno promoviše kao bitna karika i redovan trošak poljoprivredne proizvodnje. Mnogi će reći da je cena osiguranja prepreka. Ali, treba imati u vidu da za osiguranje jednog hektara neke kulture treba izdvojiti oko 5% onoga što može da se zaradi, kao i činjenicu da troškovi, na koje osiguravači ne mogu da utiču, imaju veliki udeo u premiji osiguranja. Tu pre svega mislim na troškove reosiguranja i plaćanje doprinosa državi za protivgradnu odbranu. Jedini način da premija osiguranja po jedinici površine postane još pristupačnija jeste osiguranje što većeg broja poljoprivrednih proizvođača i površina i to je glavna poruka osiguravača.
Na koji način bi država mogla više da se uključi u osiguranje i da li bi princip koji važi u nekim državama, da su državne subvencije nemoguće za gazdinstva koja nisu osigurala delatnost, bio delotvoran?
- Za rast premije osiguranja poljoprivrede značajno bi bilo da država izjednači i omogući ravnopravan tretman za sve regione u Srbiji, odnosno da subvencije države na premiju osiguranju budu od sadašnjih 40-70% u zavisnosti od regiona, budu npr. 60% za sva područja. Utisak poljoprivrednika je da su takvim načinom subvencionisanja, pojedini regioni favorizovani. Zatim, značajnije uključivanje lokalnih samouprava u pogledu obezbeđivanja sredstava sa namenom subvencionisanja premije osiguranja. Neke lokalne samouprave prethodnih godina vršile su povrat na ime premije osiguranja do određenog iznosa. Predlog je da se ruralni i „pasivni“ krajevi na ovakav način dodatno podstaknu i stimulišu sa ciljem osiguranja useva, plodova i dr. Cilj svih učesnika u ovom poslu je da se postigne ravnomerna rasprostranjenost na sve regione što ujednačenije. 
Kako bi osiguravajuće kuće mogle više da doprinesu, da li eventualno kroz veću ponudu? 

- Osiguravajuća društva se trude da poljoprivrednike edukuju o potrebi i prednostima osiguranja. Pokušavamo da uslove pod kojima se zaključuje osiguranje prilagodimo zahtevima poljoprivrednika. Osiguravajuća društva prate sve promene na tržištu, jer na taj način težimo da obezbedimo različita osiguravajuća pokrića i omogućimo adekvatnu zaštitu poljoprivredne proizvodnje.
Neprofitabilno osiguranje
Suma isplaćenih šteta je različita od godine do godine, ali se kreće iznad ili oko naplaćene premije. Uz visoke troškove osiguranja poljoprivrede, koje plaćaju osiguravači, ne može se reći da je ovo osiguranje profitabilno.

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI