NAJVEĆA NUKLEARKA U EVROPI POD PALJBOM Preti li nam novi Černobilj?

RTS; Alo.rs

Vesti

17.08.2022

07:43

Ukrajina ima četiri aktivne nuklearne elektrane, od kojih je Zaporožje, sa šest blokova, najveća i u Evropi. I dok se Moskva i Kijev međusobno optužuju za granatiranje u njenoj blizini svet strepi. Stručnjaci su saglasni – nuklearke imaju dobru zaštitu, ali ima razloga za brigu, jer bi svaki akt protiv nuklearne elektrane bio samoubilački.

NAJVEĆA NUKLEARKA U EVROPI POD PALJBOM Preti li nam novi Černobilj? — Foto: Printscreen

prethodna vest

SRBIJA DA SE SPREMI ZA NOVO POGORŠANJE VREMENA Taman smo mislili da je gotovo, kad ono NOVI talas padavina!

15:46

Vesti 0

sledeća vest

"BEZOBRAZLUK DORE BAKOJANI BEZ PRESEDANA" Ovim sredstvima su se služili kako ne bi razgovarali sa Beogradom

14:24

Vesti 0

Od početka rata u Ukrajini, u nuklearki Zaporožje već je bio jedan požar, na sreću nije bilo radijacije. Zabrinjava što projektili već danima padaju u blizini njenih pumpi za vodu i nuklearnog goriva.

"Granatiranje može da ošteti nuklearnu elektranu, to je tačno. Ali najverovatnije neće biti oštećen sam reaktor direktno. Reaktor je dobro zaštićen, ima moćno telo i armiranobetonsku školjku. Sistem za hlađenje može biti oštećen, usled čega je moguć prilično težak udes, ne na nivou Černobilja, ali na nivou Fukušime", objašnjava radiohemičar dr Boris Zujkov.

Nuklearke su projektovane da izdrže udar aviona, poplave, jak zemljotres i slične potrese. Ipak, stručnjaci upozoravaju na moć savremenog naoružanja i eventualne pogubne posledice u slučaju oštećenja i curenja radioaktivnog materijala.

"Sama elektrana košta oko 100 ili 200 milijardi evra, to je ogromna suma novca koja bi bila izgubljena ako nuklearka ne radi, ogroman broj ljudi bi ostao bez električne energije. A prva najvažnija stvar je što bi došlo do katastrofe, gubitka ljudskih života i dugogodišnje posledice zračenja koje bi ostalo na kontaminiranom terenu", ističe dr Ilija Plećaš, presednik NO JP "Nuklearni objekti Srbije".

Inspektori žele u Zaporožje, ali ne mogu

U ratnim uslovima nema ni redovnog održavanja nuklearke, zabrinjava i nedostatak rezervnih delova, a nema ni dovoljno komunikacije sa ljudima koji tamo rade. Zabrinjava i što inspektori "Međunarodne agencije za atomsku energiju" ni posle više najava, ne uspevaju da dođu u nuklearku Zaporožje i provere situaciju.

"U bliskom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, Sekretarijat Ujedinjenih nacija procenio je da u Ukrajini postoji logistički i bezbednosni kapacitet da podrži bilo koju misiju te agencije u zaporoškoj nuklearnoj elektrani. Ali, Rusija i Ukrajina prethodno moraju s tim da se slože", pojašnjava portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik.

Nuklearna energija je budućnost, a to potvrđuje i aktuelna energetska kriza.

"Ja već dvadeset godina govorim, citirajući međunarodnu struku, da će kroz 250 godina, to brzo prođe, generacije ostati bez uglja, nafte i gasa. Hidroelektrana ima, ali nedovoljno. Tako da će zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnoj energiji ostati u kamenom dobu", kaže Plećaš.

U svetu je aktivno 430 nuklearki, a najviše nuklearnih reaktora imaju Sjedinjene Države – 93 i, na starom kontinentu, Francuska – 56. U izgradnji je još 31 reaktor, od čega četiri u Evropi.

Sve vesti iz Ukrajine pratite na našem BLOGU UŽIVO.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI