BOGOJAVLJENSKA VODICA Pomaže u svakoj bolesti ali se koristi samo u ovim slučajevima
Foto: Pixabay

Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda – Malo i Veliko vodoosvećenje. Smatra se svetom, posebnom i lekovitom vodom. Bogojavljenska vodica se nikada ne kvari.
 

Značaj Bogojavljenske vodice

"Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojne su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi.

Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak i da sva čeljad piju koliko ko hoće. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom, ne sme ništa drugim danima u godini da se kropi, sem da se pije u bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.
U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.

Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da je uzme u naročit sud i da se čuva preko cele godine".

Vladika Nikolaj Žički

Šta je Sveta vodica i kako se osvećuje vodaMalo i Veliko vodoosvećenje

Sveta vodica se koristi pri mnogim sveštenoradnjama i činovima pravoslavne Crkve, bilo da se neposredno osvećuje, bilo da se koristi ranije osvećena voda: prilikom osvećivanja hramova, domova, grobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.

U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje „vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života“, u kojoj se kršteni rađa „vodom i Duhom“ za novu dolazeću stvarnost Carstva Nebeskoga.

Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima ranog hrišćanstva, o čemu svedoče drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Evhologion Serapiona Tmuiškog kao i rani oci Crkve: Teodorit, blaženi Jeronim, Epifanije i drugi. Ipak, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode vrši pomoću određenih molitava, prizivanjem Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.

Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo

Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu. To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica – 

Bogojavljenska vodica, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na zahtev pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
 

Koliko može da se čuva Bogojavljenska vodica

Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska vodica (koju narod uglavnom i uzima i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko dugo je čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku Vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove Bogojavljenske Vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru Bogojavljensku vodicu.
No, glavno pitanje je: „Nakon jedne godine, kada stigne nova Sveta Vodica, šta da se radi sa starom“?

Odgovor na to direktno pitanje u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti običaj stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.

Dakle, po tom narodnom običaju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova Bogojavljenska Vodica, saspe u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.
Što se pak tiče Vodice koja se po domovima sveti za Vaskrs (nikada: na Vaskrs), ona se u toku posta može, i treba, uzimati svako jutro po malo pre svakog jela, i tako utrošiti. Ona se upravo i osvećuje sa tim ciljem, da bi sveti veliki praznik Vaskrsenja Hristovog dočekali u osvećenim domovima, ali i sa osvećenim dušama svojim (kao hramovima Duha Svetoga), čemu pobožno korišćenje svete Vodice itekako doprinosi.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading