Znate li za staro narodno verovanje o vremenu između dva Božića – evo kakva nas godina navodno očekuje

Od davnina su ljudi pažljivo posmatrali prirodu i pokušavali da u njenim znacima pronađu odgovor na pitanje kakva ih godina čeka. Na selu je to bilo naročito važno, jer je od vremena zavisilo kada će se sejati, hoće li kiša poremetiti žetvu i kakav će biti rod. To verovanje zadržalo se do danas, naročito u pojedinim krajevima Srbije.

U valjevskom kraju i dalje se u nekim selima veruje da se vremenske prilike tokom cele godine mogu naslutiti ako se pažljivo prate dani između dva Božića – katoličkog i pravoslavnog. Tih 12 dana, od 26. decembra do 6. januara, simbolizuju 12 meseci u godini, pa se smatra da kakvo je vreme tog dana, takav će biti i odgovarajući mesec.

Prema tom običaju, 26. decembar predstavlja januar. Tog dana je jutro bilo oblačno, tokom prepodneva je bilo malo padavina, a ceo dan hladan, pa bi to, po narodnom tumačenju, značilo hladan januar sa malo snega ili kiše.

Dan kasnije, 27. decembar, koji simbolizuje februar, počeo je oblačno i mrazovito, ali se tokom dana pojavilo i sunce. To se tumači kao znak da će februar biti hladan, sa mrazom i oblačnim danima, ali i ponekim sunčanim periodom pred kraj meseca.

Kakvo proleće nam stiže?

Mart se, prema ovom verovanju, vezuje za 28. decembar. Tog dana, posle oblačnog jutra, pojavilo se sunce, a kako je dan odmicao, vreme je bilo sve toplije. Narodno predanje kaže da će početak marta biti tmurniji, ali da će s vremenom doći topliji i duži dani, uz povremena iznenađenja kakva „Baba Marta“ zna da priredi.

April simbolizuje 29. decembar. Jutro je bilo vedro, ali hladno, dok je tokom dana i uveče bilo prijatnije. Po tom znaku, početak aprila mogao bi biti hladniji, ali se očekuje lepše i toplije vreme kako mesec bude odmicao, uz mogućnost kasnih mrazeva.

Vreme 30. decembra povezuje se sa majem. Tog dana jutro je bilo hladno i sunčano, a tokom dana toplo i vetrovito, pa se veruje da bi maj mogao biti lep i uglavnom sunčan.

Leto – hoće li biti suše?

Poslednji dan godine, 31. decembar, simbolizuje jun. Bio je mestimično oblačan, oko podneva sa suncem, ali veoma hladan dan, sa povremenim vetrom. To se tumači kao znak promenljivog juna – prohladnog, ali sa povremenom košavom.

Jul predstavlja 1. januar, a taj dan je bio sunčan i prohladan, pa se veruje da bi sredina leta mogla biti baš takva. Avgust, koji se vezuje za 2. januar, bio je obeležen neuobičajeno toplim promenjivo oblačnmim vremenom, što nagoveštava vreo i stabilan avgust.

Jesen i kraj godine

Treći januar, koji simbolizuje septembar, bio je oblačan, oblačan i vetrovit u drugom delu dana. Po narodnom tumačenju, septembar bi mogao početi toplije i oblačno, a završiti se sa više padavina i vetra.

Četvrti januar odnosi se na oktobar. Tog dana jutro je bilo je kišovito sa susnežicom, da bi kasnije sneg počeo da pada sve jače i jače, dok je uveče zahladnelo. To znači da nema nade za „miholjsko leto“, ali i nagoveštava hladniji završetak oktobra.

Novembar, koji simbolizuje 5. januar, bio je hladan, snežan u minusu, pa se očekuje sličan mesec. Šesti januar, Badnji dan, predstavlja decembar – jutro bilo hladno sa slabom kišom uveče sa ledenom kišom, što se tumači kao hladan i tmurniji završetak godine.

Može li se vreme zaista predvideti?

U narodu postoji i verovanje da ako je na Božić oblačno i sa padavinama, godina će biti rodna, a ako je sunčano – sušnija. Tu su i poznate izreke vezane za Svetog Jovana i Svetog Savu, koje govore o produženju ili popuštanju zime.

Ipak, godina je tek počela i ostaje da se vidi da li će se ova stara narodna prognoza obistiniti. Iako se danas oslanjamo na savremene meteorološke prognoze, ovakva verovanja ostaju zanimljiv deo tradicije – pa ćemo na kraju godine lako moći da uporedimo koliko su „naši stari“ bili u pravu.