Za razliku od mnogih koji bi kao glavni kriterijum naveli visinu plata ili mogućnost brže zarade, autor je odluku zasnovao na sasvim drugačijim vrednostima. Kako je objasnio, mnogo su mu važniji mentalitet ljudi, klima, kultura i osećaj da bi negde mogao da se uklopi i živi bez osećaja da je stranac.

Na mapi je evropske zemlje rasporedio u pet kategorija – od država koje bi odmah izabrao do onih u koje se, kako kaže, ne bi preselio ni pod kojim okolnostima.

Najpoželjnijim destinacijama označio je Austriju, Sloveniju, Italiju, Grčku i Španiju, dok su se među državama koje bi takođe rado razmotrio našle Poljska, Češka, Danska, Švedska i Norveška.

S druge strane, Tursku i Island svrstao je među zemlje u koje nikako ne bi želeo da ode, dok bi Veliku Britaniju, Irsku, Francusku, Nemačku, Belgiju, Rusiju, Belorusiju, Finsku i baltičke zemlje birao tek ako ne bi imao drugu mogućnost.

Njegov izbor izazvao je stotine komentara. Mnogi korisnici bili su iznenađeni što ekonomski najjače evropske države nisu zauzele sam vrh liste, dok su drugi podržali ideju da kvalitet života ne zavisi isključivo od visine plate.

Autor je u diskusiji dodatno pojasnio da mu je Slovenija posebno privlačna zbog blizine Srbije, sličnog jezika i kulture, dok ga kod Grčke, Španije i Portugala najviše privlače mediteranski način života, klima i opuštenija atmosfera.

ddd

„Ako već moram da napustim Srbiju, želim da odem tamo gde ću se osećati prijatno, a ne samo da zarađujem više“, napisao je u jednom od odgovora.

Objava je ubrzo postala tema brojnih rasprava, a korisnici iz različitih evropskih zemalja delili su sopstvena iskustva života u inostranstvu. Iako se nisu svi složili sa njegovim izborom, mnogi su ocenili da je zanimljivo što je prednost dao kulturološkoj bliskosti, svakodnevnom kvalitetu života i osećaju pripadnosti, umesto isključivo ekonomskim razlozima koji se najčešće navode kada se govori o odlasku iz zemlje.