U tim trenucima mnogi instinktivno izgovore rečenice poput "smiri se", misleći da će pomoći. Međutim, psiholozi upozoravaju da upravo to može dodatno da razbesni osobu.

Profesor psihologije Rajan Martin, poznat i kao "profesor besa", objasnio je u podkastu "Am I Doing It Wrong" zašto ljudi pod naletom jakih emocija često ne reaguju racionalno i zašto direktne naredbe gotovo nikada ne funkcionišu.

Zašto "smiri se" izaziva kontraefekat

Prema njegovim rečima, osoba koja je ljuta ili uznemirena uglavnom je u defanzivnom stanju i ne doživljava racionalne savete na način na koji očekujemo.

  • Kada nekome kažete "smiri se", velika je verovatnoća da će to doživeti kao omalovažavanje ili napad - objašnjava Martin.

Sličan efekat imaju i rečenice poput:

  • "Opusti se"
  • "Preteruješ"
  • "Nije to ništa strašno"
  • "Samo diši"

Umesto smirivanja, ovakve fraze često dodatno pojačavaju osećaj besa i frustracije.

Psiholog otkrio šta ZAISTA pomaže

Stručnjaci savetuju potpuno drugačiji pristup - prvo treba kontrolisati sopstvenu reakciju.

Smiren ton glasa, sporiji govor i kontrolisani pokreti mogu pomoći da i druga osoba nesvesno počne da spušta tenziju.

  • Ljudi često prate energiju i ton sagovornika. Ako vi govorite mirnije, povećavate šansu da će i druga strana postepeno učiniti isto - kaže Martin.

Jedna stvar je ključna u napetim situacijama

Psiholozi ističu da je važno pokazati razumevanje za emocije druge osobe, čak i kada se ne slažete sa njenim ponašanjem ili stavovima.

Umesto rasprave, bolje je reći:

  • "Vidim da si uznemiren"
  • "Hajde da pokušamo da rešimo problem"
  • "Razumem da ti je teško"

Cilj nije da odmah pobedite u raspravi, već da smanjite intenzitet emocija kako bi normalna komunikacija uopšte postala moguća.

Tek kada se tenzija spusti, postoji prostor za konstruktivan razgovor i rešavanje problema.