Test sa samo tri pitanja, poznat kao Test kognitivne refleksije (CRT), poslednjih meseci ponovo je postao viralan na društvenim mrežama. Iako postoji još od 2005. godine, pažnju šire javnosti privukao je nakon što je jedna analiza na TikTok-u prikupila milione pregleda.

Ovaj test osmislio je psiholog Shane Frederick, danas profesor na Univerzitet Jejl, sa ciljem da ispita koliko su ljudi skloni brzopletim, intuitivnim odgovorima – i koliko su spremni da zastanu i promisle pre nego što odgovore.

Zašto je test toliko težak?

CRT se sastoji od tri naizgled jednostavna zadatka:

  • pitanje o ceni palice i loptice

  • zadatak o mašinama koje proizvode određeni broj komada

  • problem sa lokvanjima koji prekrivaju jezero

Na prvi pogled, rešenja deluju očigledno. Upravo tu leži trik. Svako pitanje nudi intuitivan odgovor koji se čini tačnim – ali je pogrešan.

Da bi se došlo do pravog rešenja, potrebno je potisnuti prvu reakciju i uključiti analitičko razmišljanje. Drugim rečima, test meri sposobnost „kognitivne refleksije“ – veštinu da preispitamo sopstvenu intuiciju pre nego što donesemo zaključak.

Koliko ljudi uspeva da odgovori tačno?

Od kada je test predstavljen, sprovedene su brojne studije na hiljadama studenata širom sveta. Rezultati pokazuju da manje od 20 odsto ispitanika uspe da tačno odgovori na sva tri pitanja.

U originalnom istraživanju, koje je obuhvatilo 3.428 ispitanika, uglavnom studenata sa prestižnih univerziteta poput MIT, Princeton University i Harvard University, samo 17 odsto učesnika rešilo je sva tri zadatka bez greške. Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of Economic Perspectives.

Šta zapravo meri CRT?

Za razliku od klasičnih testova znanja, CRT ne proverava koliko informacija posedujete, već kako razmišljate. On otkriva da li ste skloni brzom, instinktivnom odgovoru ili ste spremni da zastanete, analizirate i proverite sopstvenu pretpostavku.

Upravo ta sposobnost – da preispitate prvi impuls – povezuje se sa boljim donošenjem odluka, racionalnijim rasuđivanjem i uspehom na standardizovanim testovima poput SAT-a.

Popularnost ovog testa pokazuje koliko nas fascinira pitanje: da li razmišljamo dovoljno pažljivo – ili prečesto verujemo prvoj misli koja nam padne na pamet?

Pitanje 1: Zagonetka sa palicom i lopticom

Prvo pitanje glasi: Palica i loptica zajedno koštaju 1,10 dolara. Palica košta tačno jedan dolar više od loptice. Koliko košta loptica? Većina ljudi instinktivno odgovara da loptica košta 0,10 dolara, ali to je netačno.

Tačan odgovor je da loptica košta 0,05 dolara. Uz tu cenu, palica košta 1,05 dolara, što je tačno jedan dolar više od loptice, a njihov zbir iznosi 1,10 dolara. Oni koji pogreše najčešće se povedu za jednostavnom matematikom prema kojoj jedan dolar i deset centi daju 1,10 dolara, ali zanemaruju ključni deo pitanja da palica mora biti tačno jedan dolar skuplja od loptice.

Pitanje 2: Zagonetka sa mašinama

Drugo pitanje glasi: Ako pet mašina treba pet minuta da naprave pet proizvoda, koliko bi vremena trebalo sto mašina da naprave sto proizvoda?

Velika većina ljudi pogrešno zaključi da je odgovor sto minuta. Međutim, tačan odgovor je samo pet minuta. Objašnjenje je jednostavno: ako pet mašina napravi pet proizvoda za pet minuta, to znači da svakoj mašini treba pet minuta da napravi jedan proizvod. Prema tome, sto mašina koje rade istovremeno napraviće sto proizvoda za istih pet minuta.

Pitanje 3: Zagonetka sa lokvanjima

Poslednje pitanje glasi: U jezeru se nalazi polje lokvanja. Svakog dana, polje se udvostručuje. Ako je potrebno 48 dana da lokvanji prekriju celo jezero, koliko je dana potrebno da prekriju polovinu jezera?

Uobičajeni netačan odgovor je 24 dana, što je daleko od istine. Tačan odgovor je 47 dana. Pošto se površina lokvanja udvostručuje svakog dana, logično je da je jezero dan pre nego što je bilo potpuno prekriveno, odnosno 47. dana, bilo prekriveno tačno upola. Oni koji pogreše obično prepolove vreme, ne uzimajući u obzir eksponencijalni rast.