ZAŠTO UVEK ZAVRŠIMO U NAJSPORIJOJ TRACI? Srbi besne u gužvama, a nauka ima vrlo jednostavno objašnjenje zašto drugi brže prolaze

Saobraćajne gužve, posebno u velikim gradovima poput Beograda, za mnoge vozače su svakodnevna agonija. Čim krene kiša ili špic, kolone se protegnu u nedogled, a osećaj da vas „uvek zapadne najsporija traka“ postane nepogrešiv.

Niste baksuz – ovo se dešava svima

Dok kolona pored vas teče kao da je u nekom posebnom režimu, vaša stoji ili se jedva pomera. A najgori momenat: čim pređete u „bržu“ traku, ona naglo uspori, dok vaša stara iznenada ubrza. Deluje kao da je univerzum protiv vas, ali zapravo je reč o psihološkom triku mozga.

Mozak nas stalno vara u vožnji

Ljudi prirodno jače reaguju na situacije koje izazivaju nervozu, frustraciju ili osećaj gubitka vremena. Zato svaki zastoj osećamo mnogo intenzivnije nego trenutke kada kolona normalno napreduje.

Kognitivna psihologija objašnjava ovaj fenomen kroz nekoliko dobro poznatih efekata:

Selektivna pažnja – uvek gledamo u susedne trake i primećujemo njihov brži napredak, dok sopstveni često zanemarujemo.

Heuristika dostupnosti – nervozni trenuci ostaju više u sećanju, pa stičemo utisak da se „uvek“ dešavaju.

Izvitoperen doživljaj vremena – vreme u zastoju deluje dvostruko duže, dok se vreme tokom kretanja čini kratkim i neupadljivim.

Asimetrija opažanja – u sekundi primetimo kad nas neko pretekne, ali retko primećujemo kad mi prestignemo druge.

Zbog svega ovoga, mozak stvara lažnu sliku da baš nas neprestano prati najsporija traka – iako objektivno nije tako.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI