ŠTA NAS OČEKUJE OVOG VIKENDA NA NEBU Stiže mikromesec, najmanji pun Mesec 2025. godine

Ljubitelji meseca sa oštrim okom mogli bi da primete da pun mesec u aprilu izgleda manji nego obično ove godine, a uprkos nadimku „ružičasti mesec“, mesec će imati beličasto-zlatnu nijansu.

Mikromesec biće vidljiv i na severnoj i južnoj hemisferi i pojaviće se u subotu uveče, dostižući svoj vrhunac u 20:22 po istočnom vremenu (ET).

Kako objašnjava dr Noa Petro, planetarni naučnik iz NASA-e, mikromesec nastaje kada se mesec nalazi na najdaljoj tački od Zemlje — poznatoj kao apogej — duž svoje orbitalne putanje.

„Mesečeva orbita oko Zemlje nije savršena; eliptičnog je, tj. jajastog oblika. Tako da postoje trenuci u godini kada je bliži Zemlji i trenuci kada je udaljeniji“, rekao je Petro, koji vodi naučni tim misije Artemis III, čiji je cilj da vrati ljude na Mesec prvi put od 1972. godine.

Aprilovski mikromesec biće najmanji od tri mikromeseca u 2025. godini, a sledeći nas očekuje u maju, prema sajtu EarthSky.

Za najbolji pogled, pod uslovom da vremenski uslovi dozvole, NASA preporučuje korišćenje dvogleda ili teleskopa i pronalaženje mesta sa što manje svetlosnog zagađenja.

Mikromesec vs. supermesec

Na svom vrhuncu, aprilovski pun mesec biće otprilike 49.000 kilometara udaljeniji od Zemlje nego najveći supermesec ove godine, koji nas očekuje u novembru, navodi NASA.

Supermesec se može posmatrati kada se pun mesec poklopi sa perigejom, tačkom u orbiti koja je najbliža Zemlji.

Petro objašnjava da mikromesec može delovati do 14% manji i oko 30% tamniji od supermeseca, ali je razlika dovoljno suptilna da je prosečan posmatrač možda neće primetiti bez fotografije za poređenje.

„Ono što pruža radost u posmatranju Meseca jeste to što je drugačiji svakog meseca“, kaže Petro. „Možemo se testirati da vidimo da li zaista primećujemo te razlike.“

Prema astrofizičaru Đanluki Maziju, osnivaču Virtual Telescope Project-a, koji će uživo prenositi događaj iz centralne Italije, ovaj mikromesec će izgledati oko 6% manji od prosečnog punog meseca.

Zašto se zove „ružičasti mesec“ ako nije ružičast?

Sjaj meseca dolazi od sunčeve reflektovane svetlosti, zbog čega obično ima belu ili zlatnu boju, navodi NASA.

Naziv „ružičasti“ odnosi se zapravo na početak cvetanja u proleće. Konkretno, odnosi se na jarko ružičastu divlju biljku Phlox subulata, poznatu kao mahovinasti floksi, koja prekriva padine istočnog i centralnog dela SAD otprilike u isto vreme kada se pojavljuje aprilovski pun mesec, prema The Old Farmer’s Almanac-u.

Neki domorodački narodi Severne Amerike takođe su nazivali ovaj mesec po buđenju prirode: Tlingiti su ga zvali „mesec pupoljaka biljaka i žbunja“, Čiroki su ga nazivali „mesec cveća“, dok su Apači koristili naziv „mesec velikih listova“, navodi Univerzitet Zapadni Vašington.

Ovaj pun mesec ima i religijski značaj u hrišćanstvu. Prvi pun mesec nakon prolećne ravnodnevnice, poznat kao Pashalni mesec, određuje datum Uskrsa.

Predstojeći puni meseci u 2025. godini

Nakon „ružičastog meseca“, ostaje još osam punih meseca ove godine, a supermeseci će se pojaviti u oktobru, novembru i decembru.

Prema Farmers’ Almanac-u, puni meseci u 2025. su:

maj: Mesec cveća

jun: Jagodasti mesec

jul: Mesec jelena

avgust: Mesec jesetre

septembar: Mesec kukuruza

oktobar: Žetveni mesec

novembar: Mesec dabra

decembar: Hladni mesec

Kiše meteora u 2025.

Kiše meteora se redovno pojavljuju dok Zemlja prolazi kroz oblake ostataka koje ostavljaju komete.

Vrhunac narednih kiša meteora u 2025. prema Američkom meteor društvu i EarthSky:

Liridi: 21–22. april

Eta Akvaridi: 5–6. maj

Južni Delta Akvaridi: 29–30. jul

Alfa Kaprikornidi: 29–30. jul

Perseidi: 12–13. avgust

Drakonidi: 8–9. oktobar

Orionidi: 22–23. oktobar

Južni Tauridi: 3–4. novembar

Severni Tauridi: 8–9. novembar

Leonidi: 16–17. novembar

Geminidi: 12–13. decembar

Ursidi: 21–22. decembar

Pomračenja Meseca i Sunca u 2025.

Uoči jeseni nas očekuju dva nebeska spektakla.

Potpuno pomračenje Meseca biće najvidljivije iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, delova istočne Južne Amerike, Aljaske i Antarktika, 7. i 8. septembra. Do njega dolazi kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca, bacajući senku na Mesec koji poprima crvenkastu nijansu – otuda naziv „krvavi mesec“.

Delimično pomračenje Sunca desiće se 21. septembra, kada Mesec prođe između Zemlje i Sunca, ali ne potpuno, stvarajući oblik „ugriza“ na sunčevoj površini. Najvidljivije će biti u udaljenim oblastima Australije, Antarktika i Tihog okeana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI