MEĐU NESTALIMA JE I ŠESTORO DECE KOJA NIKADA NISU PRONAĐENA Policija u Crnoj Gori i dalje traga za 48 osoba

Policija traga za 48 lica nestalih u proteklih 11 godina, od kojih je šestoro maloletno. Osim za njima, traga se i za još 24 osobe koje su nestale od 2005. do 1. januara 2014. godine. Od svih nestanaka prijavljenih u periodu od 2014. godine do danas, još nisu pronađena 37 muškarca i 11 žena, šestoro od njih je maloletno.

Uprava policije nije dostavila statističke podatke za nestale u devet godina pre toga. U statistiku ne ulaze oni koji su nestali, potom pronađeni, ali su odbili da se vrate svojim porodicama, što se dešava, navode iz Uprave policije.

I dok statistika pokazuje visok procenat pronađenih – od 1.862 osobe nestale od 1. januara 2014. do 1. oktobra 2025. godine pronađeno je njih 1.815, ključni mehanizmi poput sistema za uzbunjivanje javnosti „Amber Alert“ i javne digitalne baze podataka i dalje su na čekanju.

Prikupljeni podaci pokazuju da ljudi odlaze od kuća i porodica iz različitih ličnih razloga, među kojima su socijalni, emotivni, finansijski, porodični i drugi razlozi... To su podaci dobijeni od Uprave policije kao odgovor na set pitanja „Vijesti“ o nestalim osobama. U svim drugim slučajevima, potraga ostaje otvorena.

Iz te institucije objasnili su da se nestankom smatra svako udaljenje osobe od kuće ili mesta boravka koje se, od strane porodice ili drugih lica, prijavi policiji. „Dosadašnji podaci prikupljeni na osnovu analiza okolnosti udaljenja i pronalaska lica čiji je nestanak prijavljen policijskim jedinicama, a koja su kasnije pronađena, pokazuju da se ova lica udaljuju od kuća i porodica iz različitih ličnih razloga, među kojima su socijalni, emotivni, finansijski, porodični i drugi razlozi. Kada su u pitanju pronađena lica čiji je nestanak, odnosno udaljenje od kuća prijavljeno, važno je reći da se jedan broj tih lica sam vrati kućama nakon izvesnog vremena, dok su češće situacije u kojima ih policijski službenici pronađu i vrate porodicama. Bilo je i slučajeva i da nestala punoletna lica, po pronalasku, ne žele da se vrate porodicama, o čemu se onda obaveštavaju podnosioci prijave nestanka“, objasnili su iz Uprave policije.

Istakli su da je, kada je u pitanju broj lica koja su prijavljena kao nestala i koja do danas nisu pronađena, službenicima UP zaključno sa 1. 10. 2025. godine, prijavljen nestanak – udaljenje od kuće ukupno 48 lica: „Koja do danas nisu pronađena, a za sva navedena lica na snazi su potrage – objave za nestalim licima“. Od te godine do danas policiji je prijavljen nestanak 1.862 osobe, pronađeno je njih 1.815, pokazuju podaci dostavljeni iz Uprave policije, uz koje su objasnili da tragaju za 48 nestalih u tom periodu, a ne 47 koliko se dobija prostim oduzimanjem.

„Ukupan broj evidentiranih, odnosno lica čiji je nestanak prijavljen Upravi policije od početka 2025. godine iznosi 178. Od ovog broja je pronađeno 171 lice dok se za 7 lica još uvek traga“, kazali su iz UP.

Najviše nestajali 2019. Kada je u pitanju taj period, ljudi su najviše nestajali 2019. godine, kada je prijavljeno udaljenje njih 202. Za četvoro koji su nestali te godine i dalje se traga. Najveći broj onih koji nisu pronađeni, njih desetoro, nestalo je 2017. godine. Najmanje nestanaka prijavljeno je 2023. godine – 123, od čega je njih 119 pronađeno. Uprava policije pronašla je sve čiji je nestanak prijavljen 2018. i 2022. godine, njih 189, odnosno 141. Osim za nestalima iz 2017, 2019. i 2023. godine, traga se za dvoje ljudi nestalih 2014. godine, dvoje koji su nestali godinu kasnije, kao i četvoro nestalih 2016. godine. Potraga je na snazi i za petoro nestalih 2020. godine, troje koji su nestali godinu kasnije, šestoro nestalih prošle i sedmoro čiji je nestanak prijavljen ove godine.

Policija objašnjava i kako se vode evidencije o nestalim osobama, te ko je sve o tome obavešten. „Uprava policije ne vodi posebne zbirne evidencije po starosti i polu lica koja se vode kao nestala. Evidencije o nestalim licima vode se po odeljenjima bezbednosti i stanicama policije, te službenici koji rade na poslovima traganja za licima u svakom momentu imaju presek za koliko se osoba traga, uvidom u formirane predmete nestalih lica, gde su navedeni svi bitni podaci o nestalom licu među kojima su i pol i starost lica. Važno je napomenuti da se za svim licima, koja se vode kao nestala, raspisuju nacionalne potrage, što znači da sva odeljenja bezbednosti i stanice policije, kao i stanice granične policije, dobijaju obaveštenje o tome da je određeno lice nestalo. To u stvari znači da se nestalo lice, ma gde da je prijavljen nestanak u državi, potražuje na nivou cele Crne Gore“, kazali su iz UP.

Odgovarajući na pitanja, precizirali su da je za period od 2005. godine do danas, aktivna potraga za 72 nestala lica. „Za period od 2014. godine do danas aktivno se traga za 37 lica muškog pola i 11 osoba ženskog pola. Kada je u pitanju starosna struktura, raspisana je potraga za šest maloletnih lica, dok su ostala lica punoletna“, ističu iz UP.

Potraga za nestalom osobom počinje odmah, bez odlaganja i bez obzira na to da li je reč o detetu ili odrasloj osobi. Čim se prijavi nestanak, obaveštavaju se sve policijske stanice u zemlji i granična policija, a teren se pretražuje, pojašnjavaju iz policije. „Većina nestalih lica se jako brzo pronađe ili se kući vrati sama, dok se za ostalima traga sve dok ne budu pronađena. Službenici Uprave policije odmah po nestanku lica, bez odlaganja preduzimaju sledeće radnje: obaveštavaju sve policijske organizacione jedinice na teritoriji Crne Gore i hitno nalažu preduzimanje svih operativno taktičkih mera i radnji, kao obilazak objekata, pregled i pretres otvorenih i zatvorenih prostora, prikupljanje obaveštenja i kontrole državne granice“, piše u odgovorima. Naglašavaju da se za svakog nestalog formira poseban predmet koji sadrži psihološki i socijalni profil, opis okolnosti nestanka i detalje o svim preduzetim merama traganja. „U slučaju nestanka osoba formira se predmet, tj. dosije nestalog lica u kojem se nalaze spisi svih preduzetih policijskih mera i radnji, a tu se pre svega misli na prikupljanje informacija od familije, psihološki presek lica, socijalni uslovi, mere traganja po mestu prebivališta kao i nacionalne mere traganja na celokupnoj teritoriji Crne Gore“, kazali su iz UP.

Potraga traje sve dok osoba ne bude pronađena, ili dok sud ne donese odluku o proglašenju nestale osobe umrlom, što je zakonom moguće nakon pet godina od nestanka. „Uprava policije aktivno traga za svim licima koja su nestala, osim u slučaju kada dobijemo zvanično obaveštenje da je lice koje se vodilo kao nestalo oglašeno mrtvim, a što je postupak koji pred nadležnim sudom, u vanparničnom postupku, pokreće član najuže porodice radi ostvarivanja određenih zakonskih prava. Nestalo lice, shodno navedenom, može biti proglašeno za umrlo ukoliko je prošlo pet godina od nestanka lica, odnosno i ranije u nekim posebnim okolnostima (ukoliko je prošla jedna godina od događaja u kojem je mogla nastupiti smrt – brodolom, avionska nesreća itd., odnosno i ranije od jedne godine ukoliko postoji verovatnoća smrti shodno okolnostima u kojima se lice našlo – prirodne katastrofe, ratna dešavanja itd.)“, objasnili su iz UP, upitani postoji li zakonski rok za prekid aktivne istrage u slučajevima nestanka, ili se predmeti vode sve dok osoba ne bude pronađena ili dok ne nastupi zakonska zastara.

Odgovarajući na pitanje koju vrstu pomoći i institucionalne podrške porodice nestalih osoba mogu dobiti od njih ili drugih državnih organa, iz te bezbednosne institucije kazali su: „Službenici Uprave policije moraju biti u stalnom kontaktu s porodicama nestalih osoba tokom izviđajnog postupka, tj. od samog podnošenja prijave do pronalaska nestale osobe, kao i po završetku postupka pronalaska lica.“

Iz Uprave policije objašnjavaju da se svaki prijavljeni nestanak tretira s jednakom ozbiljnošću, ali da ih ne klasifikuju prema okolnostima – dobrovoljni nestanci, porodični razlozi, nasilni nestanci, mentalna oboljenja… „Uprava policije ne klasifikuje predmete nestalih lica prema okolnostima nestanka. U svakom predmetu, koji se formira nakon prijave nestanka lica, se, međutim, nalaze i podaci koji se odnose na informacije koje je, prilikom prijave nestanaka ili u izjavama na zapisnik, dala porodica ili druga lica (npr. lice ima određeno oboljenje, određene nesuglasice u porodici itd.). Iako ti podaci mogu biti izuzetno korisni i policiji predstavljaju početne smernice u potrazi za nestalima, policijski službenici ne isključuju ni druge mogućnosti ni okolnosti nestanka lica koja su prijavljena kao nestala“, objasnili su iz te bezbednosne institucije.

Upitani koliko je slučajeva nestanka za koje postoji osnovana sumnja da su povezani s krivičnim delima, kazali su da početkom ovog veka to uglavnom nije bio slučaj, ali i da im se trgovina ljudima ne prijavljuje, kao ni oni koji nestaju kao žrtve tih zločina. „Ako govorimo o periodu nakon ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, dakle od početka ovog veka, nestanci pronađenih lica uglavnom nisu bili povezani s vršenjem krivičnih dela. Kada je u pitanju konkretno trgovina ljudima, policijsko iskustvo pokazuje da lica koja su bila žrtve ovog krivičnog dela obično budu zloupotrebljena od strane njima bliskih lica – srodnika, poslodavaca itd., odnosno lica kojima oni veruju, a ta lica, dakle izvršioci krivičnih dela, obično ne prijavljuju ova lica kao nestala, kako bi mogla da izvrše krivično delo koje su započeli, bilo da je u pitanju trgovina svojim maloletnim detetom u svrhu braka, maloletnim srodnikom u svrhu prosjačenja ili zaposlenim radnikom u svrhu radne eksploatacije itd. Policijski službenici u većini slučajeva krivična dela trgovine ljudima otkrivaju na osnovu operativnih podataka, a prijave nestanka lica u većini slučajeva nisu informacije koje čine polaznu osnovu njihovog postupanja jer takvih prijava u ovakvim i sličnim situacijama obično nema.“

Ni „Amber Alert“ ni digitalne baze

Iako na nivou regionalnih centara bezbednosti postoje Grupe za potrage, a u istragama se koriste i tehnološki alati poput podataka s baznih stanica mobilne telefonije, Crna Gora i dalje kaska za modernim sistemima. Najveći nedostaci su nepostojanje „Amber Alert“ sistema i javne digitalne baze nestalih.

Iz UP objašnjavaju da Grupe za potrage preduzimaju mere i radnje na pronalasku nestalih, da o njima obaveštavaju i sve druge organizacione jedinice na terenu, kao i da se ta objava, ukoliko postoji podatak ili sumnja da se nestalo lice više ne nalazi na teritoriji Crne Gore, šalje i Odseku za međunarodnu policijsku saradnju Interpol – Europol – Sirene. „Kada je u pitanju tehnologija, nakon formiranja predmeta i obaveštavanja državnog tužioca u mesno nadležnom Osnovnom državnom tužilaštvu, policijski službenici preduzimaju mere i radnje na utvrđivanju činjenica, među kojima su i pribavljanje podataka sa baznih stanica za mreže mobilne telefonije, pribavljanje listinga poziva i druge mere i radnje koje mogu biti od pomoći u lociranju nestalog lica. Crnogorska policija još uvek nema uspostavljen sistem ‘Amber Alert’ u traganju za nestalim maloletnicima, ali preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi se ovaj sistem što pre uveo i kod nas“, kazali su iz UP.

Navode i da nemaju digitalnu bazu nestalih: „Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije nemaju dostupnu digitalnu bazu podataka o nestalim osobama. Crnogorska policija ima komunikaciju sa Interpolom i Europolom, kao i policijama drugih zemalja, u vezi s licima koja su nestala i razmenjuje podatke s ovim organizacijama putem uspostavljenih sredstava komunikacije“.

Uprkos tome, Vlada ima formiranu Komisiju za nestala lica, koju čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva pravde, Vrhovnog državnog tužilaštva, Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodici i demografije i Crvenog krsta Crne Gore.

(Alo/Vijesti)
BONUS VIDEO: 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI