UŽICE ZAVIJENO U CRNO Stotinu ljudi plakalo nad spomenikom stradalih momaka!
Članovi porodice i prijatelji u koloni od nekoliko desetina vozila prošli su magistralnim putem od Užica ka Zlatiboru i parkirali se na parkingu pored puta, blizu zida gde se nalazi mural sa likovima nastradalih i velikim slovima ispisanim pitanjem „Zašto?“.
Prošli su pored tog zida u nemoj tišini, a na mestu gde su stradali i gde se nalazi spomenik posvećen njima odali su poštu, zapalili sveće i pustili bele balone s ispisanim porukama.
- Evo nas opet na mestu koje je zauvek obeležilo naše živote. Na mestu gde smo zauvek izgubili naše najmilije. Na mestu na kome su isplakane reke suza i gde se bezbroj puta izgovorilo ono „zašto“?! - rekla je Marica Lazović, sestra poginulog Uroša Drčelića.
S tugom i setom u glasu, koji nije nestao od dana strašne tragedije, ona je iskazala sve što joj je na duši.
- Mnogi su zaboravili i nastavili dalje, ali mi nismo i ne možemo nikada, jer ovde je ostao deo duše svakog od nas. Jer nismo mi izgubili samo Nikolu, Stefana, Vladimira i Uroša. Izgubili smo mi i sinove, braću, ujku, momke, drugare i ortake. Izgubili smo i one sigurne zagrljaje, iskrene osmehe, ljubav, sreću, podršku i sigurnost. S njima su otišli i mnogi naši snovi - govorila je neutešna Marica, čitajući svoj govor sa papira.
Ona je u očaju naglasila da vreme ne leči rane s kojima se nose ove unesrećene porodice.
- Nismo dočekali njihove svadbe, njihovu decu i njihove planirane životne uspehe. Nismo, jer život je imao druge planove za njih, ali očigledno i za nas. Lažu kada kažu da vreme leči sve. Lažu kada kažu da vremenom tuga nestaje. Ne, vremenom se tuga uvećava, a sreća je ta koja vremenom nestaje - rekla je Uroševa sestra.
Ova strašna tragedija, koja je i Užice i celu Srbiju zavila u crno, dogodila se u noći između 10. i 11. septembra 2022. godine.
Kolega mi se javio na Stefanov telefon
Radovan Džavović, saobraćajni policajac, ispričao je nakon tragedije da je za stradanje sina Stefana saznao od kolege.
- Poslednju poruku Stefan je poslao majci u 3.20, kada ga je zvala. Rekao joj je: „Još malo, mama, i stižem kući.“ Uvek je dolazio pre pet, ovo je najkasnije da je ostao. Kad sam okrenuo njegov telefon oko 5.15 i čuo rečenicu svog kolege: „Ovde tvoj drug, Stefan ti je stradao“, ceo svet mi se srušio - rekao je tada očajni Radovan.
Mladići su veče proveli u noćnom klubu. Nisu bili svi zajedno, ali sudbina ih je spojila posle ponoći da bi u ranim jutarnjim satima, oko 5.30 časova, seli u džip BMW X5, koji je Vladimir Milošević dovezao iz Slovenije, gde je radio kao profesionalni vozač.
Do nesreće je došlo nekoliko kilometara od Užica, kada je Vladimir, dolaskom u mesto Surduk kod baze AD „Putevi”, usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad vozilom.
Automobil je izleteo sa puta sa leve strane u pravcu kretanja, udario u betonsku ogradu, zatim u kamenu kosinu pored leve ivice puta, nakon čega se od siline udara prevrnuo na kolovoz. Na licu mesta su poginuli Stefan, Nikola i Vladimir, dok je Uroš preminuo u bolnici.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (1)
aleks
26.09.2025 07:06
Najgore je sto ta besmislena tragedija nije opametila nikog, i dalje mladi ginu jer kad sednu za volan iskljuce mozak, misleci da su dostigli vrhunac zivota.