MAŽE SE NA HLEB, A OD NJE SE PRAVI I SAPUN: Srbi sve više zarađuju na ovoj biljci, lagana za gajenje

Ova biljka puno daje, malo traži, a i na hleb se maže, naravno, prerađena u humus, sve popularniji kremasti namaz koji podseća na paštetu. Seju je mahom mladi poljoprivrednici, od severa do juga naše zemlje.

1,4 tone po jutru ovogodišnji prosečan prinos

U ovoj žetvi, polovinom avgusta, prosečan prinos je bio oko 1,4 tone po jutru pa će leblebije biti oko 200 tona. Od te količine za domaće potrebe trebaće nam 60 odsto, a ostatak će se izvesti kao sirovina u Sloveniju i Mađarsku.

Leblebija je sve traženija u ljudskoj ishrani. Od nje se ne pravi samo humus, već se dobija i više vrsta brašna, griz, testenina, keks, sapun. U svim namazima osnovni sastav je leblebija i zato je potrebna i prehrambenoj industriji.

Foto: Shutterstock

− Za setvu leblebije ne trebaju velika ulaganja. Po jutru treba stotinu evra za seme, koje se uvozi iz Mađarske, a od agrotehničkih mera potrebno je đubrenje koprivom, koje poljoprivrednici sami prave − izjavio je za Dnevnik pionir u gajenju leblebije, poljoprivrednik, preduzetnik i diplomirani ekonomista Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta.

− Naut se seje od početka marta do kraja maja i posle stotinu dana žanje. Zato leblebiju zovu i stodanac. Ne traži bogatu zemlju. Odgovara joj i slatina i glina. Voli suvu u toplu klimu, ali zahtevna je i nežna biljka. Nije kao soja ili pšenica, da se poprska veštačkim đubrivom i time završi posao.

Mora se svakih od nedelju do 10 dana ići na njivu, ulaziti u polje i gledati kako raste u svim fazama razvoja. Pošto se ne uzgaja na bazi hemije, treba voditi računa o biljci, jer ukoliko đubrivo od koprive nije napravljeno kako treba, neće delovati na leblebiju.

Foto: Shutterstock

100 evra treba za jutro leblebije

Mirilov napominje da je godina bila izuzetno povoljna za leblebiju, bez kapi kiše u junu i s visokim dnevnim temperaturama.

− Dok ratari koji seju tradicionalne biljne kulture mole boga da im pošalje kišu, mi koji sejemo naut molimo ga da nam je ne šalje − kaže sagovornik.

Ove sezone prinos mu je bio iznad očekivanog 1,4 tone po jutru, veći za 200 kilograma u odnosu na prošlu godinu. Mada, za veći rod zasluga verovatno pripada i uzgajivačima koji iz godine u godinu stiču iskustvo i doprinose boljim prinosima. 

Foto: Shutterstock

Mirilov je leblebiju počeo da seje 2015. godine, u želji da se oproba u novoj proizvodnji, da bi nastavio da se bavi zemljoradnjom kao i njegov deda i tata. Prve godine posejao je leblebiju na jutru, isto kao što se seje soja, nije koristio hemiju i dobio je 1,2 tone nauta. Prodao ga je po ceni kao da je sejao pet jutara pšenice. Već naredne godine naut je posejao na pet jutara i opet dobio izvanredan prinos i cenu.

− Ali, u uzgoju ne ide uvek sve glatko − kaže Nemanja Mirilov.

− Kišne 2018. godine propalo mi je 18 jutara leblebije. Došlo je do razmirica u porodici i saveta da dignem ruke od te kulture. Nisam poslušao starije, već nastavio dalje. Puno sam čitao, tražio kontakte sa proizvođačima po svetu, slušao njihova iskustva, usavršavao se u gajenju i pored setve počeo da je i prerađujem.

Foto: Shutterstock

Od Subotice do Lebana

Mirilov znanje o gajenju prenosi drugim poljoprivrednicima od Subotice do Lebana i Preševa i u kooperaciji pomaže u setvi, preradi i prodaji.

− U uzgoju je važna agrotehnička mera koja se radi na bazi mikroorganizama. Oni hrane zemlju, zemlja hrani biljku a biljka hrani mikroorganizme i taj zaokružen krug u poljoprivredi je EM tehnologija − ističe Mirilov.

Napominje da su mikroorganizmi zdravi, stvaraju se u vlažnom zemljištu. Đubrivom od koprive leblebija se prska svakih 12−14 dana. Kopriva ovoj tropskoj biljci daje dosta azota, gvožđa i kalijuma. Zemljoradnici je sami proizvode, kao i đubrivo, po posebnom receptu, piše Dnevnik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI