KO MOŽE DA KUPI STAN U BEOGRADU? Istina koju ne želite da čujete

Kupovina prve nekretnine predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u životu, ali istovremeno i veliki finansijski izazov. Mnogi u tome vide ostvarenje životnog sna, ali kada taj san košta najmanje 100.000 evra, postavlja se pitanje: kako ga dosegnuti?

U emisiji "Puls Srbije" na televiziji Kurir, agent za nekretnine Dušan Mirkulovski govorio je o aktuelnim trendovima na tržištu stanova u Srbiji, sa posebnim fokusom na Beograd i veće gradove. Analizirao je kretanje cena, mogućnosti kupovine i prepreke s kojima se građani – naročito mladi – suočavaju.

Već na početku razgovora, Mirkulovski je bio vrlo jasan: „Ne postoje nikakvi pokazatelji koji bi ukazivali na pad cena u skorijoj budućnosti, pogotovo imajući u vidu konstantan priliv stanovništva ka Beogradu i drugim većim centrima.“

Prema njegovim rečima, statistika pokazuje da se svakoga dana između 150 i 200 ljudi doseljava u Beograd. Iako ne kupuju odmah stanove, s vremenom njihovo prisustvo povećava potražnju, što dodatno opterećuje građevinski sektor.

„To znači da je stalna potreba za novim stambenim jedinicama. Pitanje je da li građevinska industrija može da isprati taj tempo, a drugo važno pitanje je da li se svi objekti legalizuju na vreme“, dodao je.

Na temu potencijalnog pada cena, Mirkulovski je naglasio da mnogi ljudi uzalud očekuju veliki slom tržišta.

„Takav scenario bi ozbiljno ugrozio građevinski sektor, koji predstavlja važan deo bruto domaćeg proizvoda. Posledično bi to uticalo i na prihode u mnogim povezanim oblastima“, istakao je.

Dodao je da korekcije cena jesu moguće, ali nikako u dramatičnim razmerama.

„Moguće je da dođe do pada od 5 do 15 odsto, ali sigurno ne do 50. Ako su automobili i osnovne životne namirnice poskupele, logično je da stanovi neće izgubiti polovinu vrednosti“, objasnio je.

Govoreći o lokacijama koje su i dalje najskuplje, Mirkulovski je izdvojio Novi Beograd, Vračar, Savski venac i Stari grad. S druge strane, povoljnije varijante nalaze se na periferiji – u delovima poput Mirjeva, Karaburme, šireg područja Zvezdare i Palilule, kao i Zemuna.

Kada je reč o kupovini prve nekretnine, najvažniji faktor je, prema njegovim rečima, obezbeđivanje finansiranja. Postoje krediti za mlade, ali oni su ograničeni na osobe do 35 godina koje su zaposlene i imaju žirante. Stariji kupci najčešće moraju da imaju 20 do 30 procenata učešća.

„Ljudi često kažu: rata stambenog kredita mi je ista kao kirija, ali nemam tih 20.000 ili 30.000 evra za učešće. I tu nastaje glavni problem“, rekao je.

Naveo je i kako ljudi najčešće rešavaju pitanje učešća – pozajmljivanjem novca, nasledstvom od roditelja, ili prodajom nekretnina van grada, kao što su kuće, njive, ili većih stanova koji se potom dele na manje jedinice za decu i unuke.

„Kod nas je, zahvaljujući stanarskom pravu iz doba komunizma, veliki broj ljudi stekao nekretnine koje su ostale u porodici. Za razliku od zapada, gde su fondovi i korporacije vlasnici ogromnog broja stanova, kod nas kapital u nekretninama drže obični građani“, zaključio je Mirkulovski.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI