BEŽAO SAM OD KUĆE Petar Grašo o ženama i nestašlucima
Pink printskrin

Govoreći o svom privatnom životu, što inače ne čini baš često, pevač Petar Grašo otkrio je neke svoje crte za koje se do sada u javnosti nije znalo.

Od života sa suprugom Hanom Huljić, njihovom ćerkicom Albom, pa sve do bežanja od kuće i „na hiljade neopravdanih časova" - uspeo je sve da „pokrije" u okviru emisije „Balkanskom ulicom" koja se emituje na televiziji „Blic", tako da njegovi fanovi sada imaju potpuno drugačiji uvid u to kako je odrastao i kakav je čovek postao.

Najpre, pričao je o tome da li njegova toleriše ono što 90 odsto žena ne bi moglo, uzimajući u obzir to da se bave istim „zanatom".

Boško Karanović

 

- U principu to morate pitati nju, ali dobro ste to definisali. Ja verujem ako neko ima u startu bazično toleranciju, a uz to je ona potpomognuta time da razume posao kojim se bavim, onda je život lakši. Jer nije jednostavno ako ne prihvatiš da je neko sa kim živiš odsutan od 30 dana 10 ili 15, ponekad 28, ponekad četiri, ali je odsustvo sastavni deo posla i ona je tu vrlo vrlo stamena i vrlo lagana - kazao je Petar, na šta se voditeljka Vesna Dedić nadovezala rečima „da je on zaljubljen čovek, pa da zato nije baš merodavan".

Pink printskrin

 

Onda, usledilo je pitanje da li se neko može stvarno zaljubiti u poznijim godinama.

- Mislim da se čovek uvek može zaljubiti ako je otvoren prema životu. To znači da treba verovati u ljubav da bi se zaljubio. Znam da zvuči kliše, ali neki ljudi već u tridesetim godinama kažu mi smo ostarili, evo imamo familiju, evo žena me čeka, dobra je, eno ona moja, ali ona moja, nešto govori... Koja ona tvoja, to ti je žena, imaš 35 godina, to ti je žena koju voliš, koju si oženio pre sedam godina... Ako se neko odredi u startu da je žena „ona moja koja zvoca, ne da mu na pivo", a neko sa ženom ide na pivo... E, ja spadam u ovu drugu kategoriju, bez namere da se pravim ful romantični veliki frajer, nego zato što ja želim da imam takvu vrstu odnosa - istakao je Grašo.

- Mislim da nema roditelja kog ne boli glava, ali odrastao sam, uhvatio sam taj neki zadnji voz u kom nije bilo instagrama, opasnosti takvog tipa da te neko zavede na daljinu. Ja sam odrastao u toj nekoj generaciji koja je izlazila ispred kuće, slušala muziku, kupovala kasete, čekala pozive u osam jer nije bilo telefona... Tulumarila po kućama, a uz to sam se bavio i sportom. Moj otac je bio sportista, pa sam osam godina trenirao košarku, tako da sam sa te strane nekako bio zaštićen od mračne strane ulice u koju su mnogi zašli iz nemara i neideje. A ja sam svaki dan trenirao košarku, bavio se muzikom, tako da me to dosta spasilo. Mislim da nisam zadavao matorima neke velike probleme. Bežao sam od kuće, lagao sam, nisam išao u školu mesec dana, imao sam hiljadu neopravdanih, ali sam na kraju ipak maturirao sa četiri, igrao sam košarku, završio školu, počeo da pišem pesme. Sve je na dobro izašlo - zaključio je muzičar.

ŠOK PRIZNANJE SAŠE POPOVIĆA: Policija mi je upala u Grand i pitala za Darka, Radu i Jelenu

Komentari (0)

Loading