NEUNIŠTIVI TERMINATOR Vojska Srbije ima pakleno oružje u svojim oklopnim jedinicama, za ovaj moćni tenk čule su sve sile sveta (FOTO/VIDEO)
Foto: Tanjug/Andrija Gavrilović

M-84 je srpski osnovni borbeni tenk treće generacije proizveden u SFRJ na osnovu licence sovjetskog tenka T-72M.

Korišćen je u svim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije, kao i u operaciji „Pustinjska oluja“ u sastavu kuvajtskih snaga, gde se pokazao veoma dobro i korišćen je zajedno sa američkim tenkom Abrams, od kog je u nekim trenucima pokazao i bolje karakteristike.

M-84 je i dalje u upotrebi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Ukrajini i Kuvajtu.

Najveći korisnik ovog tenka danas je Vojska Srbije.

Početak projekta i razvoj prvog tenka

SFR Jugoslavija je krajem osamdesetih godina bila u svetskom vrhu po izvozu naoružanja. Jedan od njenih najvažnijih aduta bio je osnovni borbeni tenk M-84.

Nastao je u relativno kratkom periodu – za samo četiri godine, ali mu je predistorija duža. Ušao je u serijsku proizvodnju 1983. godine, a prvi put je javnosti prikazan na Paradi pobede 9. maja 1985. godine. Sklapan je u fabrici „Đuro Đaković“ u Slavonskom Brodu, a delove za tenk proizvodile su firme iz cele tadašnje zemlje.

U razvoju domaćeg tenka M-84 državno i vojno rukovodstvo SFRJ pošlo je od geopolitičkog položaja Jugoslavije i ocene Generalštaba JNA da bi glavninu operativnog dela KoV JNA trebalo da čine savremene oklopno-me hanizovane jedinice (OMJ).

One bi, u eventualnom oružanom napadu na Jugoslaviju (bilo sa koje strane), trebalo da prime glavni početni udar agresora, i da, u sadejstvu sa drugim rodovima KoV, i uz podršku RV i PVO, obezbede uslove za kompletnu mobilizaciju ratne armije i jedinica teritorijalne odbrane (JTO).

Na osnovu takve procene usvojen je predlog taktičkog nosioca (Uprave OMJ) da se počne sa proizvodnjom domaćeg tenka po licenci sovjetskog T-72, od nosno T-72M, sa kodnom oznakom projekat „Kapela”.

Od početka prijema licencne i tehnološke dokumentacije, 1979. godine, do prvog tormetačnog gađanja (ispitnog gađanja sa povećanim unutrašnjim pritiskom u cevi) prvog prototipskog modela tenka M-84, novembra 1983. godine, prošle su samo četiri godine.

Opšte karakteristike

Tenk M-84 je gusenično oklopno borbeno vozilo namenjeno za uništavanje oklopnih, vatrenih i tehničkih sredstava. Za uništavanje žive sile i rušenje fortifikacijskih prepreka i objekata. Odlikuje ga visok nivo vatrene moći, oklopne zaštite i manevarskih sposobnosti.

Koncepcija tenka je standardna, sa upravnim odeljenjem smeštenim u prednji deo vozila, borbenim odeljenjem u sredini i motorno-transmisionim odeljenjem u zadnjem delu oklopnog tela. Tenk ima tri člana posade - vozača, komandira i nišandžiju.

Posada: 3

Borbena masa: 41.500 kg

Težina tenka: 41.5 tona

Maksimalna brzina: 65 km/č

Dužina sa topom: 9,53 m

Dužina tela: 6,96 m

Širina: 3,46 m

Visina: 2,19 m

Klirens: 428-470 mm

Motor: V-46TK 12-cilindra

Snaga motora: 574 kW (735kW)

Maks. brzina po putu: 70 km/h

Po terenu: 50km/h

Borbeni radijus: 460-700 km

Zapremina rezervoara: 1200 + 400l

Naoružanje: top D81 kalibra 125mm, spregnuti mitraljez PKT (M-86) od 7,62mm i PAM NSV (M-87) od 12,7mm

Borbeni komplet: 42 metka za top, 2.000 metaka 7,63 i 300 metaka 12,7mm

Oklop: 410-70mm, viseslojni, ekvivalent 550-700 mm

Poređenje sa srodnim tenkovima

Iako je tenk M-84, posebno M-84A, po nekim primenjenim tehničkim rešenjima, bio iza tenkova na Zapadu ili na dalekom Istoku, odnosno najnovijih sovjetskih tenkova, oni su predstavlja značajnu nadogradnju poznatog tenka T-72M.

Ruski borbeni tenk T-72, Foto: Printscreen

 

U oklopnoj zaštiti M-84/84A su zaostajali iza „Abramsa” M1A1 sa svojom zaštitom (efektivna) od 450 – 50 mm od kinetičkih i 550-600 mm od kumulativnih projektila, a kod M1A1 „Abramsa” 560 – 590, odnosno 600-800 mm 1991. godine.

Američki borbeni tenk M1A1 "Abrams", Foto: EPA/VALDA KALNINA

 

*M1 Abrams je glavni borbeni tenk američke vojske. Naziv je dobio po Krejtonu Abramsu, nekadašnjem načelniku generalštaba vojske SAD.*

U nekim svojstvima M-84A bio je ispred tenkova treće generacije: posada od tri člana; automat za punjenje topa; manja silueta i masa tenka (za 15–20 t); manja potrošnja goriva (228 l/100 km po dobrom putu, a M1A1 „Abrams” 446 l / 100 km); veća autonomija – od 460 do 700 km sa 1.600 litara goriva, a kod M1A1 „abramsa” 426 km sa 1.900 – 2.200 litara; manji specifični pritisak na tlo (0,83 kgcm² : 1,01 kgcm²); podvodnu vožnju „Abrams” ne može da izvodi; rad motora na 3.000 m nadmorske visine za „Abramsa” je gotovo neizvodljiv; daleko je veća pouzdanost M-84/84A u eksploataciji, naročito na raskvašenom i peskovitom zemljištu (dokazano na ispitivanju tih tenkova u Pakistanu i ratnoj praksi u Kuvajtu i Iraku), a imao je i manje zastoja i otkaza u takvom ambijentu.

Svoje borbene kvalitete i pouzdanost tenk je potvrdio u građanskom ratu u SFRJ (1992 –1995).  

Operacija "Pustinjska oluja" i borbena upotreba u Kuvajtu

Neposredno pred izbijanje sukoba u Zalivu, Kuvajt je od SFRJ naručio 170 tenkova M-84, 15 tenkova M-84 ARV (vozila za izvlačenje) i 15 komandnih verzija M-84 opremljenih dodatnim sredstvima veze, kako bi zamenio zastarelu opremu britanskog porekla.

Nakon potpisivanja ugovora, Kuvajtu su iz kasarne u Nišu, odmah isporučena četiri tenka M-84A, koje su kasnije zarobili Iračani prilikom invazije na Kuvajt. Isporuke su privremeno prekinute zbog iračkog napada na Kuvajt. Do tada je isporučeno oko 70-80 tenkova koji su u sastavu kuvajtske 35. oklopne brigade „Fatah“ učestvovali u Operaciji „Pustinjska oluja“.

Kuvajtska 35. oklopna brigada nije učestvovala u direktnim borbama sa iračkim tenkovima zbog čega se ne može govoriti o borbenoj upotrebi M-84. Jedan od glavnih razloga za skromnu aktivnost ove jedinice verovatno leži u velikoj sličnosti kuvajtskih M-84 sa iračkim T-72.

Da je ova jedinica angažovana u prvim borbenim linijama, postojala bi velika mogućnost da, zbog velike sličnosti sa iračkim tenkovima, kuvajtski M-84 postanu žrtve prijateljske vatre. Imajući to u vidu, Kuvajćani su svoje tenkove, koji su kao i irački, bili ofarbani u peščano-žutu boju, označili sa tri vertikalne paralelne bele linije iscrtane na bokovima tenka.

Međutim, ovakav oblik označavanja u uslovima čestih peščanih oluja, jutarnje izmaglice, a naročito tokom noći, nije garantovao da će kuvajtski tenkovi biti identifikovani kao prijateljski zbog čega je ova jedinica oprezno korišćena.

Iako se tokom Operacije „Pustinjska oluja“ M-84 nije borbeno dokazao, mora se istaći da se ovaj tenk pokazao kao izuzetno zahvalan za eksploataciju u borbenim uslovima. Njegovo lako održavanje na terenu, pouzdanost i besprekorno funkcionisanje u izuzetno teškim pustinjskim uslovima, skrenulo je pažnju svetske vojne javnosti na ovaj tenk.

Nažalost, veliko interesovanje stranih zemalja za kupovinu M-84, koji je u odnosu na konkurenciju pružao izuzetno povoljan odnos cene i kvaliteta, nije rezultovalo zaključenjem novih kupoprodajnih ugovora zbog izbijanja građanskog rata u Jugoslaviji.

Trenutno se u naoružanju Kuvajta nalazi 146 tenkova M-84AB, tri komandne verzije M-84ABK i tri navigacijska tenka M-84ABN.

"Emiri pobedonosno u tenkovima M-84 ušli u Kuvajt"

Legendarni srpski novinar i vojno-politički komentator, Miroslav Lazanski pisao je u jednoj od svojih kolumni o upotrebi tenka M-84 u Zalivskom ratu.

Miroslav Lazanski, Foto: Printscreen

 

- Kada su početkom avgusta 1990. Iračani iznenada upali u Kuvajt, kuvajtska armija i kuvajtski emiri jednostavno su pobegli u Saudijsku Arabiju, pa su Iračani u kasarnama kuvajtske vojske zarobili čak i desetak jugoslovenskih tenkova M-84.

Jugoslavija je zatim pojačala tempo isporuka tenkova Kuvajtu, brodovima iz luke Ploče tenkovi M-84 slati su u Saudijsku Arabiju za kuvajćansku armiju koja se tamo reorganizovala i opremala. 

Iračane je u "Pustinjskoj oluji" 1991. porazila je američka avijacija. Istina, kuvajtska 15. oklopna brigada koja je u svom sastavu imala, a i danas ima, jugoslovenske tenkove M-84, prva je ušla u tek oslobođeni grad Kuvajt.

Ne zato što su Kuvajćani sa jugo-tenkovima M-84 u borbi pobedili iračku vojsku, već zato što su im Amerikanci dozvolili, na molbu kuvajćanskih emira, da pobedonosno zbog simbolike prvi uđu u svoj grad. To znam, jer sam bio u "Pustinjskoj oluji" 1991. godine - rekao je Lazanski.

Modernizacija i Vojska Srbije

Iako potiče iz osamdesetih godina prošlog veka, M-84 je veoma perspektivno borbeno sredstvo jer je pogodan za modernizaciju u svakom pogledu.

Preduzeće „Jugoimport SDPR“ više puta je radilo projekte modernizacije tenka, i to u pogledu dodatne oklopne zaštite, optičko elektronskih sistema, radio uređaja, boljeg motora, daljinski upravljive borbene stanice sa teškim mitraljezom, kao i mogućnosti ispaljivanja protivoklopnih raketa iz cevi tenka.

Od 2003. do 2013. u Srbiji je započet proces konstantne modernizacije tenkova serije M-84 unapređivanjem podsistema, delova i uređaja, tako da je razvijeno nekoliko poboljšanih verzija na bazi tog tenka. Međutim, Vojska i dalje koristi „stare” osamdesetčetvorke.

Danas se u njenoj operativnoj upotrebi nalaze 232 tenka M-84/M-84A i 65 T-72M u četiri brigade KoV. Oni se redovno remontuju i tehnički održavaju i još izgledaju moćno kad se pojave na poligonu.

Komentari (0)

Loading