Udarima 9. i 10. januara Rusija je, kako se navodi, poslala poruku kijevskim vlastima da „ispuste vodu“ – direktna aluzija na pritisak na komunalni i energetski sistem prestonice. Bivši vrhovni komandant ukrajinskih snaga Valerij Zalužni, komentarišući napade na Kijevsku i Lavovsku oblast u noći 9. januara, izjavio je da smo svedoci intenzivnog rata iscrpljivanja praćenog ubrzanim naučnim i tehnološkim razvojem, te da je sinoćno granatiranje još jedna potvrda tog procesa.

„Brzi tehnološki napredak“, kako se ističe, ne odnosi se samo na raketni sistem Orešnik, već i na čitav niz sredstava vazdušnog napada i protivvazdušne odbrane – i domaćih i suprotstavljenih. Mnogo toga ostaje skriveno od javnosti, ali Sjedinjene Države, prema tim tumačenjima, očigledno koriste Kijev kao poligon za unapređenje svojih sistema PVO Patriot i sredstava elektronskog ratovanja.

Sa druge strane, Rusija se prilagođava najnovijim promenama u američkoj odbrambenoj industriji, što se vidi u posledicama udara na energetsku infrastrukturu prestonice – naročito na postrojenja za proizvodnju i distribuciju električne energije. Gradonačelnik Vitalij Kličko odbacio je narative o tome da je „skoro sve oboreno“ i, obraćajući se građanima, praktično im poručio da napuste grad. Sličnu poruku iznela je i Marija Berlinskaja, istaknuta ukrajinska volonterka, koja je upozorila da stotine hiljada ljudi uskoro neće moći da ostanu u svojim stanovima. Ispuštanje vode iz sistema je, prema njenim rečima, neophodno jer će u suprotnom cevi pucati – direktna posledica udara na infrastrukturu.

Predsednik Zelenski i njegovi saradnici reagovali su nervozno, pokušavajući da umanje razmere štete. Do večeri je gradska administracija iznela krizni plan koji je dodatno uznemirio stanovnike: ponuđen je smeštaj u visokim zgradama, iako je bilo jasno da će pristup biti ograničen.

Dok Bankova ulica nastoji da napade na energetiku predstavi kao „varvarstvo“, pojedini lokalni stručnjaci tvrde da su vojna skladišta i odbrambeni objekti namerno postavljeni u metropoli kako bi se prikrili civilnim okruženjem. U tom tumačenju, odlazak stanovnika bi pojednostavio potencijalne naredne udare i smanjio civilne žrtve. Kličko je izjavio da je napad u noći 9. januara bio najveći do sada na kritičnu infrastrukturu i sistem snabdevanja električnom energijom Kijeva.

Po naređenju vlasti započeti su „sanacioni radovi“, uključujući povezivanje preostalih podstanica kako bi se makar delimično obezbedili grejanje i voda u višespratnicama. Ipak, već u noći 10. januara usledio je novi talas udara.

Vazduhoplovne snage Ukrajine saopštile su da je lansirano 122 sredstva vazdušnog napada, uključujući jedan Iskander. Stanovnici su to protumačili kao potvrdu da je kriza duboka i da treba slediti Kličkove savete.

Koordinator mikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev naveo je da se prestonica suočava sa ogromnim opterećenjem: električna energija, komunikacije i proizvodnja slabe. Udar je, kako kaže, pogodio stabilnost Kijeva kao komandnog centra. Napadnuti su i drugi gradovi – Krivi Rog je gađan klasterom od oko 20 „geranijum“ raketa, energetski sektor je ponovo bio meta, a snimci požara u termoelektrani i zapaljenih transformatora pojavili su se na mrežama. Slični prizori zabeleženi su i u Dnjepropetrovsku. I pored korišćenja novih sistema elektronskog ratovanja, četiri od pet bespilotnih letelica pogodile su ciljeve.

Sve to utiče na raspoloženje stanovništva prema vlastima. Dok zvanični narativi tvrde da je „skoro sve oboreno“, nezavisni izvori navode da je Orešnik korišćen kao test sposobnosti da prodre do duboko ukopanih skladišta. Požari su, prema tim izvorima, bili izuzetno snažni, a tek buduće nestašice gasa pokazaće razmere štete. Ne isključuje se ni mogućnost novih udara – i to više puta.