„Za sada ne čujemo nikakve konstruktivne ideje sa zapadne strane, odnosno od odgovarajućih zapadnih država. Naprotiv, ponekad pribegavaju ultimativnom tonu, verujući da će uspeti strategija iscrpljivanja i hibridni rat koji pokušavaju da vode protiv Rusije, uključujući i ekonomskim sredstvima“, rekao je Galuzin.
On je dodao da Zapad, prema oceni Moskve, koristi nečasne metode usmerene na sticanje ekonomskih prednosti kroz nelojalnu konkurenciju i zloupotrebu uticaja u međunarodnim finansijskim institucijama.
 
Ruski diplomata je ocenio da zapadni politički krugovi ponekad prelaze na „apsolutno neprihvatljiv“ način komunikacije, zasnovan na ultimatumima, poukama i oštrom tonu, polazeći od, kako je naveo, pogrešnog uverenja da se Rusija može primorati na ustupke politikom pritiska.
 
„To, naravno, neće proći“, poručio je Galuzin.
 
On je istakao i da nema potrebe da Rusija „uznemirava svoje kazahstanske prijatelje“ i traži od njih da prenose poruke Zapadu.
 
„Zato što održavamo direktne kontakte i komunikaciju sa onima koji mogu da izvrše uticaj na kijevski režim. Ne mogu da kažem da nas te snage dobro čuju, ali nastavljamo da radimo u tom pravcu“, rekao je Galuzin.
Krajem jula predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev je tokom susreta sa Vladimirom Putinom u Omsku izjavio da dobija „mnogo signala“ iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa sukobom u Ukrajini, ali je odbio da bude posrednik u njegovom rešavanju.
 
„Kategorično odbijam da budem posrednik, jer znam da je Rusija velika zemlja, a ruski narod veliki narod. Kako se kaže, bez posrednika će sam rešiti sva pitanja koja su na dnevnom redu“, poručio je tada Tokajev.
 
On je predložio zamrzavanje borbenih dejstava u Ukrajini i povratak „istanbulskoj formuli 2.0“, ističući da su u okviru tog formata već bili postignuti značajni rezultati.