Emitovanje intervjua sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom izazvalo je pravi politički i medijski haos u Francuskoj, uz oštre reakcije sa više strana. Dok su pojedini analitičari ocenili da je razgovor bio previše blag i nedovoljno kritičan, iz Ukrajine su stigle još teže optužbe, uz tvrdnje da je francuska televizija dala prostor „ratnom zločincu“.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro reagovao je povodom ovog slučaja tokom samita G7, istakavši da je Lavrov dobio priliku da bez prepreka širi rusku propagandu na jednoj nacionalnoj televiziji. Posebno je osporio Lavrovljeve tvrdnje da Rusija, podržavajući Iran u sukobu sa SAD i Izraelom, navodno štiti međunarodno pravo. Baro je na to odgovorio porukom da se međunarodno pravo ne može braniti vođenjem agresorskog rata.

Intervju je emitovan prethodne večeri na televiziji Frans 2, a vodila ga je novinarka Lea Salame. Reakcije su bile burne – deo stručne javnosti ocenio je da je razgovor bio popustljiv, dok je ukrajinska strana oštro osudila odluku da se Lavrovu omogući medijski prostor.

Ukrajinski ambasador u Parizu Vadim Omelčenko javno je postavio pitanje na društvenoj mreži X: „Koja je svrha davati prostor običnom fašisti i ratnom zločincu?“ Ova izjava dodatno je podigla tenzije oko cele situacije.

Sa druge strane, direktor informativnog programa Frans televizije Filip Korbe branio je odluku redakcije, naglašavajući da je Lavrov jedan od ključnih aktera aktuelnih globalnih sukoba, posebno na Bliskom istoku, kao i važan saveznik Irana, te da je intervju sa njim od nesumnjivog novinarskog značaja.

Sam intervju nije vođen uživo, već je unapred snimljen putem veze na daljinu, dok se Lavrov nalazio u Moskvi. U centralnoj informativnoj emisiji „20h“ emitovano je deset minuta razgovora, koji je pratilo oko 3,4 miliona gledalaca prema podacima agencije Mediametrij. Duža verzija, u trajanju od jednog sata, objavljena je na internet portalu franceinfo.fr.

Ruski zahtev bio je da se ceo intervju objavi u celini, što je, kako navode iz francuske televizije, praksa koja se sve češće koristi u ime transparentnosti.

Ipak, kritike nisu jenjavale. Stručnjak za Rusiju Dimitri Minic iz Francuskog instituta za međunarodne odnose ocenio je ovaj intervju kao „katastrofalnu sekvencu na javnom servisu“, navodeći da je bio loše pripremljen, bez stvarne vrednosti i potencijalno opasan. On je upozorio da Moskva informacioni rat posmatra kao ključno oružje u sukobu sa Zapadom.

Sličan stav izneo je i istraživač Etjen Markuz iz Fondacije za strateška istraživanja, koji je intervju nazvao „sramotnim“, ističući da je predstavniku neprijateljske države omogućeno da u udarnom terminu iznosi svoje stavove bez ozbiljnog osporavanja.

Analitičar Luj Duklo dodatno je kritikovao novinarku Leu Salame, smatrajući da nije dovoljno insistirala na pitanjima o navodnim ratnim zločinima Rusije u Ukrajini, uključujući događaje u Buči, Mariupolju i Izjumu, kao i napade dronovima i zlostavljanje civila.

Međutim, novinarka je dobila i podršku. Društvo novinara Frans 2 stalo je u njenu odbranu, a njegov predsednik Valeri Leruž istakao je da je Salame tokom intervjua suočila Lavrova sa činjenicama, pominjući napade na škole i bolnice, kao i veliki broj civilnih žrtava.

Direktor programa Filip Korbe ponovio je da intervju nije bio popustljiv i podsetio na kontinuirano izveštavanje redakcije o ratu u Ukrajini, uključujući brojne reportaže sa terena.