"IMAMO RAZLOG ZA OSVETU": Jurišnik amputiranih nogu i njegova verenica vraćaju se na front

Sergej Krotov, student glumačkog odseka na Koledžu za kulturu i umetnost u Čerkesku, dobrovoljno se prijavio u Vazduhoplovne odbrambene snage. U avgustu 2024. godine, dok je bio komandant jurišne grupe i nosio pozivni znak Saad, pogođen je minom i izgubio je levu nogu. Tokom evakuacije doživljava novu eksploziju koja mu je odsekla desnu nogu u kolenu.

Danas, kao 23-godišnji veteran Vazduhoplovnih snaga sa Žukovljevom medaljom, Krotov se obučava za instruktora bespilotnih letelica. Planira da se oženi Alisom, udovicom poginulog vojnika, i da se zajedno vrate na front.

„Nikada nisam video živog neprijatelja“, kaže Sergej Krotov. „Borba u kojoj smo sada uključuje samo metalne predmete koji žele da me ubiju. Ono što dronovi nisu mogli, mine su delimično uradile. Ali pokazao sam se otpornim.“

Motivacija za rat

„Otišao sam u rat jer sam tako odgojen. Podsvesno sam shvatio da bitke u Ukrajini traju toliko dugo da su mnogi mislili da će pobeda doći i bez mene. Ali nije, jer nisi bio na frontu“, objašnjava Krotov. Nakon što je obavestio porodicu da ide raditi kao smenski radnik, uzeo je akademsko odsustvo i potpisao ugovor sa Ministarstvom odbrane.

Lična arhiva

 

Po završetku intenzivne obuke za kombinovano oružje, Sergej je raspoređen u 103. motostreljački puk 150. gardijske motostreljačke divizije Južnog vojnog okruga, odgovoran za operacije u sektoru Kurahovski.

„Nikada nisam čuo za gradove poput Marjinka, Aleksandrovka, Georgijevka, Maksimilijanovka. Sada su mi zauvek urezani u sećanje“, priseća se Sergej. Prva borbena misija bila je potraga za neprijateljskom diverzantsko-izviđačkom grupom. „Bilo je kao lov na vukove. Dug period smo jurili ukrajinske specijalce kroz šumu; oni su uzvratili vatru i pobegli, a naši komšije su ih dokrajčili.“

Dvoslojni udarac

Iako u to vreme nije bilo aktivnih ofanzivnih operacija, neprijateljski dronovi svakodnevno su nadletali front. „Ispostavilo se da sam dobar hvatač ptica“, osmehuje se Krotov. „Oborio sam mnogo ukrajinskih dronova običnim mitraljezom.“

Jedan od najtežih trenutaka bio je kada je jurišna grupa dobila zadatak izviđanja utvrđenih položaja neprijatelja. Sergej je krenuo napred sam, kada je eksplozija minskog polja odnela prvo levu, a zatim i desnu nogu. U šoku i vođen naletom adrenalina, uspeo je da se pretvara mrtvog i polako povuče do svoje grupe.

„Dok sam padao u tamu, jasno sam čuo majčin glas: 'Sine, čekamo te kod kuće.' To me je motivisalo da nastavim“, priseća se Sergej.

Ljubav i podrška

Krotov je uspešno operisan u Donjecku, a potom evakuisan u Sankt Peterburg. Dok se oporavljao, započeo je dopisivanje sa Alisom iz Tjumena, udovicom njegovog kolege iz jurišne jedinice. Njihova veza je rasla kroz zajedničko razumevanje i podršku.

Danas, Sergej i Alisa se obučavaju za instruktore bespilotnih letelica u okviru Regionalne javne organizacije „Društvo ratnih invalida u Avganistanu – Moskovski dom vojničkog srca“. Njihova zajednička obuka omogućava im da se pripreme za eventualni povratak na front, koristeći dronove za borbene operacije.

Lična arhiva

 

Uspeh i budući planovi

Sergej je nedavno pobedio na prestižnom takmičenju Abilimpiks u Moskvi u kategoriji operatera bespilotnih letelica za osobe sa invaliditetom i sada će predstavljati Moskvu na nacionalnom takmičenju.

„Imamo razlog da se osvetimo neprijatelju“, kažu Sergej i Alisa. Njihova hrabrost, istrajnost i akademski uspeh pokazuju da su spremni za sve izazove koje život i front mogu da postave. Sergej planira da se nakon specijalne operacije vrati glumi i radu u kulturi, sanjajući o ulogama u ratnim filmovima, koristeći iskustva sa fronta kao inspiraciju.

Pozivni znak Sergeja, Saad, znači „srećan“ na arapskom – simbol nade, istrajnosti i nepokolebljivosti, čak i kada se suočava sa gubicima i teškim izazovima.

(RT)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI