OVO JE EVROPSKI PLAN ZA POSTRATNU UKRAJINU! Rusija, ODUŠEVLJENA!

Evropski lideri nastavljaju razmatranje ideje o formiranju tampon-zone širine 40 kilometara između ruske i ukrajinske linije fronta kao potencijalnog dela mirovnog sporazuma za okončanje rata u Ukrajini, prenosi portal Politico. Ova zona razdvajanja zamišljena je kao privremeni ili postratni scenario, odnosno kao način da se prekine neprijateljstva na bojištu.

Politico navodi da je za ovu informaciju razgovarao sa najmanje pet evropskih diplomata, koji su dali uvid u unutrašnje diskusije. Međutim, predlog izaziva kontroverze i neslaganja. Nije definisano koliko bi zona trebala biti duboka, a takođe nije jasno da li bi Kijev bio spreman da prihvati ovakav aranžman, s obzirom na to da bi on verovatno uključivao teritorijalne ustupke Rusiji – što ukrajinsko rukovodstvo dosledno odbija.

Moskva za svoje teritorijalne ambicije traži potpunu kontrolu nad Donbasom i većim delom istočne Ukrajine, pokušavajući pregovorima pribaviti delove koje nije uspela vojno da zauzme. Radi se o strateški važnim utvrđenjima i rovovima pod ukrajinskom kontrolom, ključnim za odbranu ostatka zemlje. Rusija zasad pozitivno reaguje na ideju tampon-zone, iako bi u praksi značilo raspoređivanje relativno malog broja evropskih mirovnih snaga duž veoma duge linije fronta.

Paralelno s tim, Evropska unija planira i postavljanje mirovne prisutnosti svojih snaga u Ukrajini kako bi zaštitila mir i ukrajinsku teritorijalnu celovitost. Prema diplomatskim izvorima Politica, razmatra se raspored od 4.000 do 60.000 evropskih vojnika, koji bi patrolirali duž zamrznute linije bojišta i u isto vreme obučavali ukrajinske vojnike. Ipak, još nisu dogovorena pravila angažovanja NATO snaga na frontu, kako postupati u slučaju ruskih provokacija i šta učiniti ako Kremlj ne prihvati strane trupe u tampon-zoni – što zasad odbija.

Smanjenje vremenskog okvira za konkretan napredak stvara pritisak na brzu akciju. Dok Sjedinjene Države jasno odbijaju da pošalju trupe u Ukrajinu, francuske i britanske snage verovatno bi činile jezgru prisutnosti stranih trupa, uz lobiranje kod drugih saveznika za pomoć u osiguranju vojnih sredstava. Međutim, članice NATO-a uz rusku granicu, poput Poljske, izražavaju zabrinutost da bi prisustvo vojnika učinilo zemlju ranjivom na napad. Estonija je spremna da pošalje određene snage, dok se očekuje da Ukrajina i dalje obezbeđuje većinu kadrova u blizini linije prekida vatre ili tampon-zone.

Pored vojnih pitanja, evropski lideri u subotu raspravljaju i o ekonomskim aspektima rata, uključujući upravljanje zamrznutom ruskom državnom imovinom u EU, procenjenom na oko 200 milijardi evra, uglavnom u institucijama u Belgiji. Deo profita iz te imovine već se koristi za pomoć Ukrajini, ali sve glasnije se diskutuje o njenoj potpunoj konfiskaciji i upotrebi za reparacije i obnovu zemlje.

Većina nacionalnih vlada protiv je jednostrane konfiskacije zbog finansijskih i pravnih posledica, ali EU i G7 razmatraju osnivanje fonda sličnog Evropskom zaštitnom mehanizmu kako bi se sredstva koristila za obnovu Ukrajine i osiguranje sankcija, bez mogućnosti da pojedine zemlje blokiraju odluke. Procene pokazuju da će Ukrajina 2026. imati budžetski deficit od oko osam milijardi evra, što dodatno podcrtava hitnost finansijskih rešenja.

Sve ove aktivnosti dešavaju se u ekonomskom kontekstu izazova za Evropu, a ministri EU u Kopenhagenu raspravljaju i o tome kako iskoristiti rusku imovinu na najefikasniji način, uključujući i moguće rizičnije investicije koje mogu povećati dostupne profite, ali i rizik za članice.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI