SPAŠAVANJE REDOVA BAJDENA: Spilberg je tajno savetovao Džoa za govor na mestu istorijskog značaja!

Prema saznanjima izvora upućenog u pripreme, Spilberg je bio prisutan u Hotelu Intercontinental u Parizu u petak ujutro dok je Bajden obavljao poslednje probe i pripreme za ono što je Bela kuća najavila kao važan govor o demokratiji. Bela kuća nije odgovorila na upite DailyMail-a o tome zašto se Spilberg našao u sobi i da li je bio nadoknađen za svoje savete. Ni Spilbergov portparol nije odgovorio. Spilberg takođe sarađuje sa Demokratskim Nacionalnim Komitetom na strategiji za nacionalnu konvenciju u avgustu, gde će Bajden zvanično prihvatiti predsedničku nominaciju stranke. Već je bio na sastancima sa zvaničnicima stranke gde je pružio savete o najboljem načinu da se ispriča Bajdenova priča i da se definiše njegova vizija za drugi mandat.

Spilberg je dugogodišnji pristalica predsednika i pojavio se na dobrotvornom događaju sa njim u Los Anđelesu u decembru. Spilbergov prijatelj i bivši partner iz DreamWorksa Džefri Katcenberg je suorganizator Bajdenove kampanje za reizbor. Režiser je bio u Francuskoj povodom proslave 80. godišnjice Dana D na američkom groblju u Normandiji, gde je takođe prisustvovao i glumac Tom Henks. Obojica su se takođe sastala sa nekoliko veterana D-Dana koji su bili tamo za proslavu, nakon čega su sa svojim suprugama otišli na večeru u Parizu u četvrtak uveče. Ni jedan od njih nije prisustvovao Bajdenovom govoru o demokratiji u petak, koji je predsednik održao na istom mestu gde je Ronald Regan održao svoj čuveni govor 'Dečaci sa Point Du Hok' 6. juna 1984. godine.

 

 

Spilberg je talentovani pripovedač sa odličnim okom i snimio je nekoliko delova o Drugom svetskom ratu i invaziji na D-dan, uključujući 'Spašavanje redova Rajana' i 'Banda braće'. Osvojio je dva Oskara za najboljeg režisera za filmove 'Spašavanje redova Rajana' i 'Šindlerova lista'.

Bajdenov govor, koji je trajao oko 11 minuta, bio je slikovit. Predsednik je govorio sa litica Point du Hok, na istom nemačkom bunkeru sa kog je govorio Regan. Iza njega bio je Engleski kanal i spomenik Rendžersa, sa tri venca na njegovoj bazi. Pre nego što je govorio, Bajden je odao počast spomeniku, stojeći ispred njega i naklonivši glavu. Sa obe strane Bajdena bile su stenovite plaže Normandije koje su vodile do 30 metara visokih litica koje su Rendžersi osvojili pre 80 godina pod jakim vatrom nemačkih topova. Oko spomenika su rasuti krateri duboki 15 metara, ostaci bombi koje su britanske i američke snage bacile pre savezničke invazije.

 

 

 

 

Bajden je odao počast američkim rendžerima koji su se popeli na litice, napominjući tužnu činjenicu da su svi oni preminuli. Ali je primetio: 'Zbog njih se rat okrenuo. Suprotstavili su se Hitlerovoj agresiji. Da li neko sumnja da bi oni želeli da se Amerika suprotstavi Putinovoj agresiji ovde u Evropi danas?' 'Američka demokratija traži najteže stvari, da verujemo da smo deo nečega većeg od nas samih... To su odlučili Rendžeri na Point du Hok, to su odlučili svaki vojnik i svaki marinac koji je napao ove plaže', dodao je on.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI