KOMŠIJE SE ŽALILE NA SMRAD IZ NJEGOVOG STANA Kada su policajci upali otkrili su jezive detalje, prizor koji su tamo zatekli ledi krv u žilama

Novi dokumentarac o serijskom ubici Džefriju Dameru otkriva neobično i mračno interesovanje njegovog oca, Leonela Damera, za rane i poremećene fantazije svog sina. Ovaj uznemirujući materijal dolazi iz snimaka telefonskih razgovora između oca i sina, a informacije su prvi put prenete od strane Daily Mail-a.

Džefri Damer, ozloglašeni serijski ubica, počinio je svoje okrutne zločine između 1978. i 1991. godine, u državama Viskonsin i Ohajo. Njegova zlodela obuhvatala su silovanje, ubistvo i hanibalizam 17 mladih muškaraca. Konačno je osuđen 1992. godine, a samo dve godine kasnije ubijen je u zatvoru, tada već u svojoj 34. godini.

U snimcima telefonskih razgovora, Leonel Damer priznaje svom sinu da i sam u svojoj mladosti imao "čudne misli", ali da se nikada nije našao pod sumnjom ili nije bio uhvaćen u nekom nečasnom činu. Ovi zastrašujući razgovori između oca i sina odvijali su se dok je mlađi Damer služio kaznu u zatvoru.

Ovi njihovi razgovori koji su prikazani u dokumentarcu, postavljaju dodatna pitanja o poreklu Džefrijeve mračne sklonosti i mogućoj genetskoj komponenti u njegovom ponašanju. Takođe, ukazuje na dublje slojeve Damerove porodične mračne dinamike i odnosa sa ocem.

Dokumentarac o ozloglašenom Hanibalu

Prikazani dokumentarac na Fox Nation pod nazivom "My Son Jeffrey: The Dahmer Family Tapes" ("Moj sin Džefri: Porodični snimci Damerovih") emitovanje je bilo 18. septembra, 2022. godine, a obećava da će otkriti uznemirujuće detalje iz života serijskog ubice Džefrija Damera kroz snimke telefonskih razgovora između njega i njegovog oca, Lajonela Damera.

Leonel Damer kaže: "Tokom detinjstva, i ja sam imao uvrnute misli. Isti si kao ja, Džefri." Ova izjava izaziva jezu.

Kasnije, otac Leonel izražava svoje čuđenje činjenicom da nikada nije bio uhvaćen u svojim "uverljivim" aktivnostima, što ostavlja mesta za razmišljanje o prirodi njegovih tajnih fantazija i dela koja je možda činio. Kaže: "Začuđujuće, svaki put kada je trebalo da budem uhvaćen, nikada nisam." Ova rečenica dodatno komplikuje već mračnu priču porodice Damer i ukazuje na dublje slojeve njihove prošlosti.

Zatim, Leonel postavlja ključno pitanje svom sinu, serijskom ubici: "Šta je bila tvoja prva fantazija, pitao sam se, koju si imao, a da si pomislio da je možda čudna ili uznemirujuća?" Ovo pitanje baca svetlo na mračne unutrašnje svetove Džefrija Damera i sugeriše na potrebu da se razumeju koreni njegovih jezivih sklonosti.

Ovaj dokumentarac svakako obećava da će ponuditi dublji uvid u Damerovu porodicu kroz njihove privatne snimke i istražiti, ne samo Džefrijevu psihu već i dinamiku svih ljudi sa sličnim poremećajem. Ovaj dokumentarac dodaje novu dimenziju priči o Džefriju Dameru, jednom od najozloglašenijih serijskih ubica u svetskoj istoriji, otvarajući nova pitanja i podstičući razmišljanje o prirodi zla i njegovim dubokim korenima.

Novi dokumentarac, koji se pozabavlja ovim jezivim telefonskim razgovorima, dodaje još jedan aspekt misteriozne ličnosti Džefrija Damera i ostavlja mnogo pitanja bez odgovora o prirodi zla i njenim dubokim korenima.

Ko je ustvari bio Džefri Damer?

Džefri Damer je bio monstrum koji je bio osuđen na 15 vezanih doživotnoh robija zbog ubistva 17 muškaraca i dećaka u Milvokiju u poriodu od 1978. do 1991. godine. Pored ubistva bludničio je nad telima nekih leševa i čuvao delove tela žrtvama koje je jeo. Pretučen je na smrt zajedno sa još jednim zatvorenikom u novembru 1994. godine.

Njegov bizarni karakter do izražaja je dolazio čak i u zatvoru gde je ostavljajući lažne ljudske udove plašio ostale zatvorenike.

Jednom je, kako je rekao policiji u Milvokiju, ispržio biceps žrtve zajedno s povrćem i pojeo ga.

Prema nekim kriminolozima Damer je imao gotovo identične osobine koje su proučavali kod masovnih ubica.

"Imamo posla sa istom dinamikom koju možemo da vidimo kod Gejsija: disfunkcionalnom porodicom, tipom koji poriče svoja homoseksualna osećanja da bi izbrisao bilo kakav stid koji bi mogao da oseti u vršenju ovih dela, koji uništava ljude koji su ga privukli na prvom mestu", rekao je Ted Kejhil, koji je napisao knjigu o ubistvima Gejsija (ubio 33 mladića).

Na kraju se saznalo da je ubio najmanje 17 muškaraca, te da je stavljao drogu u njihova pića, davio ih i sekao njihova tela električnom testerom. Da je kosti koje nije želeo da pojede, bacao u bure od 200 litara koje je kupio samo za tu svrhu. Da je poređao tri lobanje na policu u svom stanu, ali tek pošto ih je poprskao sivom bojom, kao da bi zavarao ljude da misle da su plastični modeli.

Poremećaj se pirmećivao od detinjstva

Džefri Damer, imenom koje će zauvek ostati urezano u stranice kriminalne istorije, već je u svojim osnovnoškolskim danima pokazivao neobične sklonosti. Ova priča seže unazad do vremena kada je još kao dečko, pohađajući osnovnu školu, čuvao neobične "blaga" u svojoj kući.

U to vreme, Damer je tajio mračnu tajnu u bocama ispunjenim formaldehidom. No, ono što je zastrašujuće jeste sadržaj ovih bocama - životinjski skeleti. Očigledno je imao neobjašnjivu fascinaciju prema životinjskim kosturima, čuvajući ih kao svojevrsnu kolekciju.

Njegov komšija, Erik Tajson, koji je živeo preko puta, slučajno je otkrio još bizarniji aspekt Damerovog života. Ovaj susret je otkrio ne samo njegove sklonosti prema čuvanju skeleta, već i mračnu stranu njegove ličnosti. Tajson je saznao da Džefri Damer drži skelete veverica i miševa u šupi svog dvorišta. Šokantno je bilo i to što je otkrio da Damer ima svojevrsno "životinjsko groblje" pored svoje kuće, sa označenim grobovima i malim drvenim krstovima.

Kako bi dodatno potvrdio ovu zastrašujuću priču, Tajson je izjavio: "Izvestan broj komšija se prisećao da je video životinje, poput žaba i mačaka nabijenih na kolac ili nabijenih na drveće." Ova otkrića su alarmirala zajednicu i ostavila ih u šoku i neverici.

 

 

Paradoksalno, tokom svojih srednjoškolskih dana, Damer se činio sasvim normalnim. Aktivno se bavio sportom, a takođe je bio i član lokalnog benda. "Viđao sam ga kako pije džin", izjavio je Čip Krofut, jedan od njegovih drugova iz razreda. To dodatno naglašava mračnu prirodu njegove dvostruke ličnosti - jednu javnu, normalnu fasadu i jednu potpuno skrivenu i psihopatsku stranu koja će tek kasnije izaći na videlo.

Ovi rani znakovi Damerovog čudnog ponašanja i sklonosti prema nasilju prema životinjama samo su naznaka onoga što će kasnije postati jedan od najozloglašenijih serijskih ubica u istoriji Amerike. Damerova priča je mračna i jeziva, a njegova evolucija od deteta sa čudnim fascinacijama do nemilosrdnog ubicu ostavlja mnoga pitanja bez odgovora i pruža dubok uvid u psihopatologiju zločinaca ovog kalibra.

Jedan danas je čak došao na čas sa viskijem, da bi na pitanje gospođe Šmit "zašto pije", odgovorio: "To je moj lek!".

Željan pažnje

Ispuštajući čudne uzvike na javnim mestima pokušavao je da privuče pažnju na sebe. Neretko se pretvarao da pada u nesvest prilikom prelaska ulice.

"To je bilo Džefova glavna fora, rekla je gospođa Šmit. To je bio deo njegovog pokušaja da bude nekonvencionalan i da se ruga svemu oko sebe. Mislim da je veoma svesno izabrao društvo časti, jer mislim da se na neki način smejao sebi i nama.", rekla je gospođa Šmit.

Svima je bilo jasno da je Damer bio željan pažnje, dok je njegova školska drugarica rekla kako je sve vreme bilo toliko jasno da on viče "Obrati pažnju na mene!".

Školski zapisi komentara njegovih nastavnika sugerišu da je njegovo osećanje otuđenosti bilo očigledno već u prvom razredu. Njegova majka se razbolela 1966. nakon rođenja njegovog brata Davida.

"Džef se osećao zapostavljenim", rekao je jedan školski zvaničnik u Dojlstaunu u Ohaju.

Džefrijevo prvo ubistvo

U domu Damera, umesto očekivanog mira i harmonije, vladale su duboke turbulencije koje su postajale sve gorče kako su se stvari pogoršavale. Jedna osoba koja je dobro poznavala Leonela Damera otkrila je da je situacija postala toliko nepodnošljiva da je sam Leonel Damer odlučio da se preseli u drugi deo kuće kako bi se udaljio od svoje supruge.

Sve se događalo u poslednjim nedeljama njihove brakorazvodne nagodbe, a zastrašujuća istina o Džefriju Dameru izašla je na videlo ubrzo nakon što je Džefri završio srednju školu. Navodno, tokom tog vremena, Damer je počinio svoj prvi gnusni zločin, ubistvo koje je ostalo neprijavljeno policiji sve do nedavno, kada je sam Damer odlučio progovoriti o svojim zlodelima.

Damer je priznao policiji da je tog dana naišao na stopera po imenu Stiven Hiks i pozvao ga u svoj dom na nekoliko pića. Ispričao je da su popili alkohol i da su imali seksualne odnose, ali kada je Hiks odlučio da napusti kuću, Damer je iznenada postao nasilan. Kako bi zataškao svoj stravičan zločin, Damer je Hiksu razbio glavu težim predmetom za vežbanje, a potom ga je zadavio.

Telo nesretne žrtve odvukao je u podrum svog doma, gde ga je bezosećajno isekao na komade i stavio ih u kese za smeće. Kasnije je odlučio sakriti tragove još dublje - kosti je zakopao u zemlji, samo da bi ih ponovno iskopao, zgnječio ih i rasuo po jaruzi iza roditeljske kuće.

Najstrašnije u celoj priči jeste to što su vlasti naknadno otkrile da je ovo samo bio početak Damerovog stravičnog niza zločina. U kasnijim godinama, Damer je u Milvokiju pretvorio kuću svoje bake, a kasnije i sopstveni stan, u prave fabrike za ubijanje. Iskorišćavao je ljude nudeći im alkohol ili novac kako bi ih nagovorio da poziraju goli dok ih je fotografisao. Kada bi želeli napustiti njegovu prisilnu situaciju, postajao je iznimno nasilan, a onda bi ih bezdušno ubijao.

Ubistvo kao strast i rutina

Nakon napuštanja vojske preselio se u Milvoki gde su mu se fantazije o ubijanju ljudi, a koje je imao kada je imao 17 ili 18 godina su se ponovile. Policiji je rekao da nije ponovo ubijao sve do kraja 1984. ili početkom 1985. godine, kada je "otkrio gej barove".

Nakon njegovog hapšenja meseca, napisani su policijski izveštaji u kojima se navodi da je Damer svoju prvu žrtvu sreo u Milvokiju u klubu 219, baru koji posećuju homoseksualci. Otišli ​​su u hotel Ambasador, gde soba za dvoje košta 43,88 dolara po noći, plus depozit od 10 dolara za ključ koji se vraća.

"Kada se probudio, momak je bio mrtav i krv mu je potekla iz usta, navodi se u izveštaju, dajući objašnjenje gospodina Damera šta se sledeće dogodilo. On je policiji rekao da je ostavio telo u sobi dok je otišao u tržni centar, kupio kofer, vratio se u hotel, stavio telo unutra, pozvao taksi i odneo ga do bakine kuće, gde je živeo. Tamo je raskomadao telo i zbrinuo ga. U policijskom izveštaju nije navedeno gde mu je baka u tom trenutku bila."

U izveštaju se navodi nda je svoje žrtve prvo napijao i drogirao, a zatim ubijao.

Damer je uhapšen 1986. zbog fotografisanja 14-godišnjeg dečaka i osuđen je na godinu dana zatvora. Ubistva su nastavljena, rekao je policiji, kada je pušten nakon što je odslužio delimičnu kaznu. U isto vreme se viđao sa službenikom za uslovnu slobodu. On je ispričao da je 1989. godine imao polne odnose sa muškarcem, drogirao ga i izbo ga lovačkim nožem. Zatim je raskomadao telo u kadi i hlorovodoničnom kiselinom uništio kosti.

Damer je rekao da je njegovo sledeće ubistvo, dva meseca kasnije, usledilo po istoj rutini: polni odnosi, droga u piću, smrt i rasparčavanje.

Konačno uhapšen

U policijskim izveštajima se beleži poražavajući trend ubistava koji je postajao sve češći kako su se stvari na poslu pogoršavale. U mračnom vrtlogu ovih događaja stajao je jedan čovek, čije su zločine krvavi tragovi ostavili u mesecu julu. Policiji je priznao da je počinio tri ubistva tokom tog strašnog meseca - 30. juna, 4. jula i 19. jula. No, ovo je samo početak priče koja će se uskoro pretvoriti u jezivu dramu.

Tri dana nakon poslednjeg zlodela, šokantna stvarnost nadmašila je sve što su istražitelji mogli zamisliti. Jedan muškarac, potpuno prestravljen i sa lisicama na rukama, uspeo je da pobegne iz kuće ovog zloglasnog ubice i odmah je potražio pomoć. Ovaj hrabri beg sačuvao je ne samo njegov život, već i mnoge potencijalne buduće žrtve.

Kada je policija stigla na lice mesta, otkrila je jezivu istinu. Stan u kojem je ubica boravio i vršio svoje zločine bio je prava kuća užasa. U njemu su se nalazili dokazi o neopisivim mučenjima i zverskim ubistvima žrtava. Krv, okovi i sredstva za mučenje bili su samo deo užasnog inventara ovog mračnog stana.

Osoba koja je uspela da pobegne, poznata kao Edvards, pružila je policiji ključne informacije o ovom ubici. Edvards je tvrdio da ga je Damer držao protiv njegove volje u svom stanu i pretnjama mučenja i smrti ga primoravao na poslušnost. Iako su istražitelji u početku bili sumnjičavi prema Edvardsu i njegovoj priči, odlučili su da mu veruju i ponovno su posetili Damerov stan.

Na prvi pogled, Damer je pokušao da izgleda nevino i bezopasno. Mirno je objasnio policajcima da je sve što se dogodilo bila nesporazum i da su njegove pretnje bile bezopasne. Međutim, policajci su brzo počeli da sumnjaju u njegovu verziju događaja. Uočili su naizgled beznačajne polaroidne fotografije koje su prikazivale jezive prizore raskomadanih tela žrtava, dok su zlokobne reči Damerove opasnosti uzimale na težini.

Sve sumnje su se pretvorile u stvarnost kad je Damer stavio lisice i predao se vlastima. Njegova uhapšenost označila je kraj strašnog vremena terora i zločina koji su uzdrmali zajednicu. Istina o njegovim gnusnim postupcima tek će izaći na videlo, ali pravda je napokon dostigla ovog opasnog ubojicu.

Detalji u stanu šokirali su policiju

Kada je policija došla da pretrese Damerov stan, prizore koje su tamo zatekli u najmanju ruku su ih šokirali. U stanu su se nalazili ljudski ostaci tela, dok je nekoliko glava bilo u frižideru i zamrzivaču, dve lobanje su bile na vrhu kompjutera, a bure od 200 litara sa nekoliko tela koja se raspadaju u hemikalijama pronađeno je u uglu spavaće sobe.

Pronađeni su i albumi sa fotografijama na kojima su delovi tela njegovih žrtava.

Postojali su i dokazi koji sugerišu da je Damer jeo neke od svojih žrtava. Komšije su i detektivima i novinarima rekli da su primetili užasan miris koji je izbijao iz stana, ali da je Damer to objasnio kao meso kome je istekao rok trajanja. Međutim, najšokantnije otkriće o tome kako je Damer uspeo da sakrije svoje strašne zločine usred gradske stambene zgrade stiglo je nekoliko dana kasnije.

Forenzičkim pregledom stana pronađeno je 11 žrtava - od kojih je prva nestala u martu 1989. godine, samo dva meseca pre nego što je Damer uspešno izbegao zatvorsku kaznu zbog zlostavljanja dece rekavši sudiji da očajnički pokušava da promeni svoje ponašanje.

Damer je kasnije priznao ukupno 17 ubistava, koja datiraju od njegove prve žrtve 1978. Porota je odbacila Damerovu odbranu zbog ludila i osuđen je na 15 doživotnih kazni u zatvoru.

Ni u jednom momentu nije pokazao kajanje

Ni u jednom momentu nije pokazao kajanje zbog zločina koje je počinio. A sveštenik koji ga je ispovedao o njemu je rekao:

"Ako bi video čuvara koji je nervozan što stoji blizu njega, rekao bi "Ja ujedam". Obično bi čuvar skočio u stranu i Džef bi se zbog toga smejao. Prenaglašavao je svoju ličnost kako bi se ljudi plašili. To je bio njegov njegov način, da se morbidnim humorom suočava sa beznadežnom situacijom," objasnio je sveštenik.

Damer je ubijen u zatvoru od jednog zatvorenika po imenu Skarver 28. novembra 1994. godine. Pre nego ga je ubio on mu je pokazao novinske članke u kojima je bilo prikazano ono što je kanibal radio do tada.

Ovaj uznemirujući obrazac ponašanja zapanjio je svet i šokirao vlasti, a istina o Damerovim zločinima ostaje trajna mrlja na ljudskoj savesti.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI