Turbulentna tržišta nafte, korupcija u vladi i godine osakaćujućih sankcija desetkovali su ekonomiju Venecuele, uprkos tome što se zemlja nalazi na jednim od najvećih rezervi nafte na svetu. Sve to predstavlja ogroman izazov za onoga ko vodi zemlju u budućnosti.

Hiperinflacija pre skoro decenije dovela je do svakodnevnog vrtoglavog rasta cena. Stope inflacije koje su skočile i do 65.000% dovele su do nestašice robe poput hrane i lekova i kolapsa lokalne valute Venecuele, bolivara. Stanovnici moraju da koriste ili američke dolare ili bolivare u rancu za osnovne kupovine.

Inflacija je trenutno trocifrena, što ostavlja većinu stanovništva da živi u siromaštvu. Čak 40% nacije suočava se sa nesigurnošću u snabdevanju hranom, prema Svetskom programu za hranu. Ta nestašica, zajedno sa političkom represijom, primorala je čak trećinu stanovništva da napusti zemlju.

„To je ekonomska devastacija koja je slična samo zemljama koje su prošle kroz rat“, rekla je Luisa Palasios, koja je rođena i odrasla u Venecueli i bivša je predsednica venecuelanske naftne kompanije Citgo. „Ovo je zemlja koja mora ponovo da uspostavi vladavinu prava. Moraju se uspostaviti osnovna pravila funkcionalne ekonomije.“

Ali neće biti brzog rešenja. To je zato što njena naftna industrija, koja se bori, a koja je i dalje pod sankcijama, predstavlja više od 90% izvoza Venecuele i značajan udeo u fiskalnim prihodima vlade, prema rečima Palasios, koja je sada vanredni viši istraživač na Univerzitetu Kolumbija.

„Prerano je da bismo imali bilo kakvu vidljivost koliko će to trajati“, rekla je. „Nalazimo se u prvoj izmeni veoma, veoma, duge igre.“

Naftne kompanije nerado se vraćaju

Ko će voditi Venecuelu tek treba da se utvrdi. To bi mogli biti ostaci vlade svrgnutog diktatora Nikolasa Madura, ili lider opozicije za koga mnogi veruju da je pobedio na prošlogodišnjim izborima, ili sama Trampova administracija, kako je predsednik Tramp sugerisao u subotu.

Tramp je u to vreme takođe odbacio troškove popravljanja venecuelanske ekonomije.

„Neće nas ništa koštati, jer je novac koji izlazi iz zemlje veoma značajan“, rekao je, misleći na naftno bogatstvo zemlje, dodajući da će angažovati američke kompanije da pomognu.

Venecuela se nalazi na 303 milijarde barela sirove nafte - oko petine svetskih rezervi, prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA). Ali naftna infrastruktura zemlje je propala nakon godina nedovoljnih investicija i sankcija. Industrija proizvodi delić svoje nekadašnje proizvodnje - nešto više od milion barela nafte dnevno, ili manje od trećine onoga što je proizvodila krajem prošlog veka.

 
 „Sve naše naftne kompanije su spremne i voljne da ulože velika sredstva u Venecuelu“, rekla je portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers u izjavi za CNN.

Međutim, izvori iz američke naftne industrije rekli su za CNN da kompanije neće ozbiljno razmatrati reinvestiranje u Venecuelu dok se ne formira stabilna vlada.

„Apetit za ulazak u Venecuelu trenutno je prilično nizak. Nemamo pojma kako će vlada tamo izgledati“, rekao je jedan dobro informisan izvor iz industrije za CNN u ponedeljak. „Želja predsednika je drugačija od želje industrije.“

Zvaničnici administracije, uključujući Trampa, trebalo bi da se ove nedelje sastanu sa rukovodiocima naftne industrije.

„Nafta je đavolji izmet“

Nafta je prvi put otkrivena u Venecueli 1922. godine i transformisala je ekonomiju iz diverzifikovane poljoprivredne u ekonomiju koja je gotovo potpuno zavisna od nafte.

Madurov prethodnik, Ugo Čavez, nacionalizovao je naftnu industriju zemlje 2007. godine pod kontrolom državne naftne kompanije PDVSA i zaplenio imovinu stranih naftnih kompanija pre nego što je većinu njih proterao iz zemlje.

Države koje svoje ekonomije zasnivaju na vađenju prirodnih resursa često pate od velike nejednakosti u bogatstvu, pri čemu lideri koriste naftno bogatstvo da bi stvorili sisteme korupcije i političke represije kako bi ostali na vlasti. To takođe povezuje celu ekonomiju jedne zemlje sa nestabilnim bumom i padom cena nafte.

Činjenica koju Venecuelanci znaju decenijama. Bivši ministar za naftu i suosnivač naftnog kartela Organizacije zemalja izvoznica nafte, Huan Pablo Perez Alfonso, jednom je rekao emeritus profesorki Univerziteta Stanford Teri Lin Karl da umesto da proučava OPEK, treba da pogleda šta nafta radi zemljama bogatim naftom, koje je nazvala „petrodržavama“, i njihovim ljudima.

„Za deset godina, za dvadeset godina, videćete, nafta će nas doneti propast“, ​​rekao joj je. „Nafta je đavolov izmet.“

Ova rečenica je postala centralni deo njene knjige iz 1997. godine, „Paradoks izobilja“.

„Kada sam to napisala davno, znala sam da će Venecuela propasti“, rekla je. „Ali nisam imala pojma da će propasti tako daleko.“