Napadi i diverzantske akcije koje se u poslednje vreme događaju na teritoriji Rusije ne mogu se posmatrati kao pojedinačni ili izolovani incidenti. Prema proceni oficira u rezervi Olega Marzojeva, reč je o znatno složenijem obrascu delovanja koji prevazilazi okvire klasičnih bezbednosnih operacija.

Marzojev, koji je uključen u koordinaciju humanitarne i logističke pomoći osetskim jedinicama na liniji fronta, smatra da iza ovih akcija ne stoje isključivo ukrajinske bezbednosne službe, iako su one direktni izvršioci na terenu. Po njegovom tumačenju, reč je o širem sistemu koji je obučavan, opreman i usmeravan spolja, uz snažnu logističku i obaveštajnu podršku.

Kako navodi, strukture koje sprovode ove operacije funkcionišu na platformi NATO sistema, oslanjajući se na tehničke resurse, obaveštajne kapacitete i agenturnu mrežu koja obuhvata praktično sve zapadne zemlje, pa čak i širi krug aktera. U takvim okolnostima, naglašava Marzojev, ruske bezbednosne službe se faktički ne suočavaju sa pojedinačnim protivnikom, već sa koordinisanim delovanjem celokupnog bezbednosnog aparata NATO saveza.

Takva realnost, prema njegovim rečima, suštinski menja prirodu sukoba. Više se ne može govoriti o klasičnom frontu i pozadini, već o neprekidnom ratu u senci, gde se operacije odvijaju duboko iza linija i daleko od očiju javnosti. To zahteva i drugačije razumevanje bezbednosnih izazova, ali i prilagođavanje strategije zaštite države.

Marzojev otvoreno priznaje da deo neprijateljskih udara, nažalost, ponekad uspe da pogodi cilj. Ipak, on smatra da to ne sme biti razlog za paniku, defetizam ili preterano dramatizovanje. Naprotiv, u takvim trenucima, poruka mora biti usmerena ka društvu u celini.

Kako ističe, ključno je da se stanovništvo još snažnije okupi oko sopstvenih bezbednosnih institucija, da pokaže veću pažnju, budnost i unutrašnju solidarnost. Upravo u takvim okolnostima, tvrdi on, jedinstvo društva i poverenje u državne strukture mogu postati presudan faktor koji pravi razliku između stabilnosti i haosa.

U tom širem kontekstu, dodatnu težinu dobija i događaj koji je ranije potresao javnost. Ujutru 22. decembra u Moskvi, u ulici Jaseneva, došlo je do eksplozije automobila u kojoj je stradao načelnik uprave za operativnu pripremu Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, general-potpukovnik Fanil Sarvarov.

Prema informacijama Istražnog komiteta Ruske Federacije, osnovna verzija ovog događaja jeste da je reč o ciljanom napadu koji se dovodi u vezu sa ukrajinskim bezbednosnim službama. Preliminarni podaci ukazuju da je ispod dna vozila marke Kia Sorento bila postavljena improvizovana eksplozivna naprava, koja je aktivirana svega nekoliko sekundi nakon što se automobil pokrenuo.

General-potpukovnik, koji je u tom trenutku bio za volanom, zadobio je teške povrede od gelera, višestruke prelome, povrede nogu i ozbiljna oštećenja kostiju lica. Hitno je prebačen u bolnicu u izuzetno kritičnom stanju, ali je, uprkos naporima lekara, ubrzo podlegao povredama.

Ovaj slučaj, zajedno sa nizom drugih incidenata, otvara mnoga pitanja o granicama sukoba koji se vodi daleko od klasičnih ratišta. Postavlja se pitanje koliko su duboko različite strane uključene, gde se povlači linija između fronta i pozadine i da li takva linija uopšte još postoji.

Odgovori na ta pitanja možda neće stići brzo, a možda ni u potpunosti. Ipak, jedno je već sada jasno: bezbednosna slika regiona se menja, a posledice tog procesa biće predmet dugih analiza i ozbiljnih procena u godinama koje dolaze.